Учитељ

396 ШКОЛЕ У СРБИЈИ ГОДИНЕ 1832

ШКОЛЕ У СРБИЈИ ГОДИНЕ 1832.)

ове

Главни извори за историју школа у Србији непрестано су чланци г. М. Спасића у Гласнику 1Х, ХТУ и 73-ем и већи рад г. М. Ђ. Милићевића «Школе у Србији», штампан у Гласнику ХХТУ.

Прегледавши шта има о почетку наших садашњих школа у тим списима, уверих се да је од обојице горе поменутих писаца остао неопажен један штампан списак школа од године 1832: Тај списак је постао пре него што је са старим београдским пашалуком састављено познатих шест округа, дакле пре него што се коначно била образовала потоња кнежевина Србија по границама Кара-Ђорђевим, које је Србима букурешки мир ујемчио.

Тај списак школа, први који је штампан у Београду, налази се у једној од првих књига штампаних у Београду онда кад се дизала садашња државна штампарија. То је «Забавникљђ за 1833 годину. сочинћије Димитрја Давидовића секретара, кнажескога и члена ученога Краковскога друштва. У Београду. у кнажеско: србскоћ печатнђи, трошкомђ Глигорт Возаровића». Књига је та штампана у маломе формату 16-не, врло ситним словима, али чисто и укусно. и као што је лако погодити, рађена је у јесен или преко лета 1832 године.“

У самом почетку књиге, на !5—32 страни закључно, има, «Списакђ чиновника Србски у Сербји». Свагда треба разумети Србију од 1815—1833, т. ј. непотпуну, у границама некадашњега београдског пашалука. Али и тако, списак тај, који не хвата него непуних 19 малих страна, пун је интереса у многом погледу, за свакога ко је навикао о свачем размишљати, и ко у прошлост гледа као у најмудрију учитељку човечанства.

Међу одсецима, тога и тадашњега. «шематизма» Србије има и један одсек с натписом «Учитељи у Сербји». Одсек је тај пун интереса нарочито за «Учитеља» и за читаоце његове, и ја ћу га овде исписати у целини, само правопис променивши.

Учитељи у Сербији.

«У Крагујевцу: Ђорђе Евгенијевић и Илија Мандић. «У Јагодини: Глигорије Новаковић.

ју Мило нам је што овом приликом можемо поздравити још једног одличног сарадника, «Учитељева» — г. Ст. Новаковића, који јеи без овога, својим књижевним и реформаторским радом на просветном пољу, врло много задужио наше учитеље, — Мр

>) () тој сам књизи говорио и у «Отапбини“ стр. 363—374 у чланчићу «Како се отпочео и развио књижевни покрет у Биограду и у Србији».