Учитељ

#

398 ШКОЛЕ У СРБИЈИ ГОДИНЕ 1832

По томе је, дакле, на 38 места било свега 43 учитеља и један «професор више школе» и директор школа београдских.

Која је то «виша школа», једини вишега реда школски завод у ондашњој Србији, с којом се, у тај мах, састављало и директорство школа београдских !

Међу «потписницима на, забавник» из Београда налазимо опет помен те «више школе», мало другојачије. Тамо су записани: «Милан Давидовић, учен. велике школе, за себе и за брата свога Светозара, и за сестру своју Савку 3 ком. Владимир Јакшић ученик Велк. Шк.» Први је од ове двојице син пок. Димитрија Давидовића, а други је основалац наше домаће статистике г. Владимир Јакшић, сада начелник министарства, у пенсији. Овде се дакле зове Велика Школа оно што је у списну назначено Виша Школа. У чланку своме о историји београдске гимназије пок. Ђ. Малетић наводи да је, после прве у Србији Велике Школе Кара-Ђорђеве, и кнез Милош године 1830 био завео у Београду Велику Школу, дозвавши за, учитеља. Дим. Исаиловића, али је „и она године 1833 премештена у Крагујевац, где је узгред претворена у данашњу Велику Школу».')

У тој је, малој Вишој или Великој Школи почетак данашње Велике Школе. Атанасије Теодоровић као радник те школе са свим је до сад превиђан. А вредно је да се забележи како се у самом почетку основне и средње наставе у Србији долазило на мисао да се основна настава надзором наставника средње наставе некако веже за средњу наставу.

Да што више потпуности нашој белешци дамо, у Србији“ тога времена, по списку самом, било је једанаест нахија, и то: 1. крагујевачка; 2. јагодинска; 3. ћупријска; 4. пожаревачка; 5. смедеревска; 6. београдска; 7. шабачка; 8. ваљевска; у. ужичка и соколска; 10 пожешка; 11 рудничка. Под именима, се не разумева свуда оно што се разуме данас или што се разумевало до скора. То се нарочито тиче «нахије ужичке и соколске». Црквена управа оновремене Србије имала је свега две епархије: епархију београдску, митрополитску, са столицом у Београду, и епархију ужичку, са столицом у Шапцу. Главна, подела те управе види се по подели на «протопресвитерате»". У епархију митрополитску долазили су протопресвитери: у Београду, Дражњу, Сибници, Смедереву, Пожаревцу, Шетоњи, Смољинцу, Јагодини, Медвеђи, Крагујевцу. А у епархију ужичку долазили су протопресвитери: у Субјелу, Љубишу, Милићеву

ђ) Гласник ХХТУ, 137 стр.