Учитељ

ИЗЛОЖБА УЧИЛА У ЗАГРЕБУ 407

корице, кутије, кристалне облике и т, д.. Шведски ручни радови (516Ј4 и Надаи) изложени су махом столарски (већином кућевно посуђе и намештај) Лајпцишки ручни радови су опет столарски, дрворезачки и картонаж. Француски ручни радови имају и моделе од гипса, дрвета и гвожђа. На свима поменутим ручним радовима види се така тачност и вештина, као да су то радиле руке самих мајстора, а не руке деце и дечака. На последњим ручним радовима (Француским) види се да им је циљ више вежбање ока и руке него одмах и подмиривање домаћих потреба, док прве, (нароч. бечке и шведске) као да теже за тим да се одмах израђују домаће потребе.

Тиме смо у кратко описали излошке на П спрату.

Уз степенице које воде на Ш спрат, по зидовима изложене су историске мапе, које су такође врло интересантне. Ту је престављено докле је захватала која држава у ком добу, што врло много помаже разумевању и памћењу историје. Нама се, шта више, чини да без оваких мапа ученици не добију ни приближно јасне појмове о многим историским актима. Писац ових редова н. пр. и ако је учио и читао о некадањој Пољској, тек је праву величину те некадање пољске разумео, кад је видео мапу њену. Још нешто, мислимо, да ће имати интереса да овде поменемо, па макар му и не било право место у овом извештају. Гледајући ове историске мапе, а нарочито мапу некадање Пољске и Италије и садање Пољске и Италије и нехотице нам паде на памет поређење између тих земаља и земаља, нашега народа у овоме добу. Колико се ту може наћи сличности још више поуке се извући може. Пољска некад велика и силна, данас распарчана. Зашто — то већ знамо. И данашња Србија (па и др. наше земље готово у многом тако исто) сатире снагу у међусобној партиској борби. Куда води

% Не води ли сличним путем којим је Пољска ишла и прошла; — Погледајмо пак на мапу пређашње и садање Италије! И ту има сличности с нашим земљама и поуке за нас. Италија некад распарчана као при Богу наше земље сад; а по том — по том данас сила у Европи. Какав рад је од пређашње Италије створио данашњу, такав може и од данашњих наших земаља створити једну моћну целину. Али... ми као да се не умемо користити историјом Пољске и Италије. Мерино мапе Пољске и Италије не знамо која школа наша има, али би добро било кад би их свуда изложили и прстом на њих указивали прво интелигенцији натој, па онда народу.

Исто тако је поучна мапа на којој се преставља докле су некада Словенска племена живела. Кад човек погледа докле су некад Оловени допирали, чисто се мора упитати; па где су били ти Немци» А данас2 Данас је већ један велики део Словена утонуо у море немачко. И још више тоне, још више плави немачки елеменат. И Словени слабо виде то, већ се данас страхује више од руске него од германске поплаве; а ми Срби и Хрвати опот страхујемо да једни друге не прогутамо!.. Чудног слепила, код окатих људи!

20