Учитељ

ОЦЕНЕ И ПРИКАЗИ КЊИГА И ЛИСТОВА 425 нетке (песма), Гаћи поб (песма), Годишње доба, Мјезес, Ореста, Умралије, дтадош, т Когатћ, Земаљски облик, Ктај 1 зађот, Домородац (песма), Втаа 1 доПте, Хадтеђ 1 пједора обобса, Нтоајзћо Хадотје, Лика, Крбава и околица, Птђје рбсе, Нтроафзво Ргитотје, Посавина, Родташта, Катећа дота; Покупље, РоХезка добта, РПјавооб па, Фрушка Гора, РПатантаћо 2адотје, Далматинско Приморје; (По насловима члавка види се који су штампани латиницом а који ћирилицом). :

По насловима, које исписасмо и реду којим чланци један за другим иду, наши читаоци могу у главноме видети шта се из земљолиса учи у Ш раз. хрв., осн. шк. О садржини чланака овога одсека ми бисмо имали да учинимо ове напомене:

Стране света и сувише је лако за Ш р., па је то требало пре да дође у читанку за П р. Сунце и земља (то је чланак одмах за оним), опет и сувише је тешко за учен. | раз. Јер ту се одмах почиње тиме како је земља округла, како се окреће око себе и око сунца, те тиме чини дан и ноћ, и годишња времена. Говорити деци о округлини земљиној и њеном окретању пре него што она упознају боље барем један део њен и пре него што чују да има даље још много др. таких земаља, то нема смисла, нити ће од тога бити користи. Деца нв могу то појмити,

Што се тиче самог изучавања земљописа, Хрватске и Олавоније, овде је узет овај метод: Пошто је говорено о општини, прелази се на чланак „"Купаније, градови и котари“ где се каже како више општина чине котар (што је код нас срезј, а више котара — жупанију (што је код нас округ) и говори се о властима које управљају тим областима. Џо том се каже како је краљевина Хрват. и Славон. раздељена на 8 жупанија и на 66 котара. Најзад се именују свих 5 жупанија и побрајају се главни градови у свакој. После овога и пошто се у друга 3 чланка говори земаљској влади, о краљу и сабору, брдима и долинама — прелази се на поједине области, које се описују у кратко, помињући свуда главније воде, планине, места и истичући особине појединих крајева.

Као што наши читаоци виде, овде се иде методом другојачом од овог, којим се код нас земљопис предаје. Не знамо да ли се у хрв. школама у предавању земљоп. иде овим редом како је у читанци, али ако је тако, онда се тамо прво у површном прегледу пређу све земље Хрв. и Славоније, па се онда поједине области детаљније изучавају. Код нас, пак, преовладало је то мишљење: да земљопис треба учити поступно полазећи од места па по концентричним круговима ићи све даље и даље. Нама се пак чини да и овај метод има својих рђавих страна, Ми мислимо, да целина и главније ствари у њој били би боље истакнути и јаснији би деци. били, кад би се после утврђених претходних појмова за учење земљоп. (околине, брдо, планине реке, и др.) кад би се бацио површан и летимичан поглед на целу Србију, па онда да се изучава округ по округ. А тим се путем иде у овој читанци. Но ми и ако се слажемо с овим начином