Учитељ

498 КЊИЖЕВНИ ПРЕГЛЕД

је штетна животиња, а јеж корисна, и дечја симпатија треба да је обратна. Боље је било да је место рчка узета друга која корисна животиња. У чланку о каменом угљу и каменом уљу вели се: да је угаљ постао од затрпаних биљака, које су се од земљине топлоте претвориле у угљен, међу тим није ту било главно дејство земљине топлоте. Даље се вели да се уз камени угаљ налази у земљи и камено уље и да се оно исцедило из истог угља. По овоме деца морају мислпти да петролеума има где год имаи угља, и чудиће се зашто и угаљ не мирише на, петролеум; Погрешно се, дакле, казује — о постанку и угља и петролеума.

Пети одсек. У овом одсеку су чланци о природним појавима и то: Торбпа (извори топлоте и ширење тела од исте), Топломјер, Тгак (уалдић), Зрак тлачи, Ујефаг, Вода, Рага ! ар, Магла и облаци, Кова 1 тгаг, Раха (ба), зтјес 1! (иса (стад). Код овог одсека приметили бисмо што јео. облаку и магли нејасно појам изведен, а за ситан град [што ми зовемо уциганчићи“ а Хрвати „солика или крупица“ (од крупајј, вели се: укадшто се снијег падајући згруда у ситне кругљице, тад се зове солика...“ Ваља да се те начини прво снег, па се он после згрудва у ледена зрнца као што се овде вели.

Шести одсек је о чувању здравља. Ту налавимо чланке: Шта вреди здравље, Јејо 1 расе, Хгак (уахдић) Чистоћа, Збап, Бад 1 одтог. Чланци ови пуни су лепих поука о чувању здравља.

После овог одсека. долази З[остаса, или како ми велимо граматика. Код читанке за П р. рекли смо да је ово управо уџбеник за граматику, па то исто и овде понављамо. И тамо смо казали да је програм из граматике велики за Пор. а овде морамо одмах казати да је и за Ш р. граматике и одвише. Да изнесемо шта се у овоме раз. има да учи.

Први део: Подмет, Прирок, Проста изрека, Допуна глаголу или придеву (што ми ведимо додатак прироку -— предметј, Ознака мјеста, времена, начина и узрока, (то је: додатак прироку за место, време и т. ад.

Други део: Склонитба, и спрега (!) Падежи именица (долазе све врсте мењања именица и уз њих пуно правила и изузетака у мењању именица). Придеви: подела придева, за тим мењање придева и поређење истих. Заменице: мењање личних заменица и појам осталих врста заменица. Бројеви: појам (који се изводи: један два, три... неколико, мало, мноо речи којима се казује колико је лица или ствари, зову се бројеви), подела бројева на неодређене (мало, много, неколико) и главне (један, два ит. д.). То исто о бројевима је и у словници за Пр.с том разликом што су тамо и редни бр. Овде је дакле поновљено исто још краће, што није имало смисла. Даље је мењање глагола у свима временима и начинима.

Рекли смо већ да је оволико учење граматике и сувишно и некорисно за основну школу. Онолика правила, онолики изузеци, само ће сатирати децу, а знање језика ту мало добија. Тако учење је само за гимназије, а. не и за основне школе.