Учитељ

412 увод У психологију

Као помоћно срество за психологију узимају се и језици не. образованих, природних људи пи говор деце, да би се тиме протумачило постање и развиће језика. Вунт тврди, да нас детињи говор може често завести и да нам језик природних људи ујемчава бољи успех. „Шри тачнијем исиитивању находимо толико пута да су токорсе самосталне мисли, новопронађене речи пука подража"вања, што не можемо у први мах приметати, јер су се у неколико измениле у устима детињим. Цео детињи говор у опће, у коме би многи посматрач хтео да пронађе извор непрекидног стварања, речи, није ништа друго, но језик који говоре матере и дадиље кад хође да се прилагоде дечјем етупњу свести.“

Књижевна дела су од велике вредности по психолога пошто нам она сликају душевна стања разних људи у разна доба и показују како се она ехватала. ИМ дела уметничка (сликарска, вајарска, музичка) могу нам дати драгоцен материјал у том погледу.

Науна о народима (етнозрафија) и повесница. Етнографија нам говори и о Физичким ио психологиским особинама разних на„рода. Она је од важности по психологију, јер нам казује у колико.

је душеван развитак зависан од телесних погодаба, под којима се, и на који начин, дух највише развија. Тако видимо, да се дух —

људски врло мало развија у жарким крајевима, где је обиље природе велико, те не куша подобност човекову а тако исто и у леде-

ним крајевима, јер човек нема на шта да примени своју снагу,

најбоље пак у појасима умереним, где нема оног обиља, но је поприште за истрајан али и успешан рад.

Живот природиих људи, њихови обичаји, религиозне преставе, друштвени односи могу често да баце неочекивану светлост на наше културно стање. Ту смо кадри да нађемо многе заметке за развијене културне односе и да их онима протумачимо, али само не смемо замишљати, да су сви културни односи по потреби из оних развијени и да из изучавања природних људи и њихових уређења, можемо извести нацрт свега развића, — то би значило проценити важност тих појава а наш културни развитак схватити једнострано.

Од: значаја су још и посматрање и описи природних људи, по што у њих нема оног претварања као у људи културних, те се