Учитељ

414. 09 ЗНАЧАЈУ ШКОЛА У СРПСТВУ

цају његовоме на живот нашега народа. на прошлост, садашњост, и будућност његову.

___Али, ја вам нећу говорити ни о једноме овоме. О првоме нећу с тога, што то сви веома добро осећамо; о другоме пећу с тога, што то сви веома добро знамо; о трећем, с тога, што смо. о томе и сувише говорили, а на свога просветиоца смо се веома мало угледала.

И ја бих желео, господо, да у овоме тренутку узмем много скромвију, а у неку руку много важнију, улогу : да изнесем, шта _ бисмо имали по примеру свога великога учитеља, по угледу на – њега, да порадимо урадимо. —

= – =

(С примањем хришћанства и писмености у нашем народу је почела да се шири и образованост. То је било у деветом веку. | Наш највећи учитељ и просветитељ (Св. Сава живео је и радиосу дванаестом веку. Он је појачао хришћанску религију и писменост, а с тиме и општу образованост у народу нашем. М шо ономе што 4 имамо из тога доба: по дивотним храмовима који су зидани у то доба, по књигама које су писане онда, по свему ономе што су радили наши цареви и краљеви тада, ми слободно можемо рећи да. је српски народ у културвом и образованом погледу тада стајао. барабар с осталим образованим народима у Јевропи. И да је тако потрајало, Јевроша ба може бити чувену јелинску или византаску_ образованост примила преко нас, или барем, ми не бисмо имали потребе да је примамо од ње. Но тако није било. Ово је трајало само две три стотине година. Тада долази силан освајач, који је. притаснуо све српске земље и од народа срџског начинио робље. А робље не мисли о грађевинама, не пише књиге, не живи сло бодно својим народним животом па се и не креће у напредак, но

само у назадак, или стоји онде где је и било. Од петнаестога века, па готово још и од четрнаестога, наша образованост застаје. Од то доба па скоро до почетка дашњега века, дакле пуних пет векова, пет стотина година, наша је просвета, наша је "образованост чамила, дух је српски животарио, руке су српске _радиле само ропске и најпримитивније послове, а срце српско само.