Учитељ

518 КЊИЖЕВНИ ПРЕТЛЕД

жевности и уметности“ има тако много бележака, да се мора одати хвала вредноћи и марљивости, којом су прађене и забележене толике новости у књижевности и уметности не само код нас него и ван граница наших земаља,

Ако „Јавор“ овако и даље буде излазио, а са сигурношћу може се очекивати да ће тако и бити, онда овгј лист заслужује пажње и потпоре сваког пријатеља књижевности наше.

Рускал Школа, општепедатошки журвал за школу и пород цу, издаје и уређује Ј. Г. Гуревич управитељ гимназије Гуревича. Излази у Петрограду у месечним свескама од 16 и више табака вел 8'., стаје годишње за стране земље 9 рубаља.

У свесци за јанугр 0. г. налазимо све чланке: Питање о образ: вању руских Јевреја за царевања императора Николе 1, одаА. Бјелицког, — Мали морнари од К. Отанковича — Улога породаце и школе у васпитању, од Џ. Головачева — Школека литература ван уџбеника, од С. П. Незлобина _— Карактерист.ка ученика, од Т. Матвјејева — Женско обргзовање и друштвени рад женскиња у Сједињеним сев. амер. држгвама, од П. Мижуева

— 0 наставним предметима основвих школа, од А. Анастасијева — Пре давању географије у школи, од А. Сокодова — Реч ауторитета у области методике математике, од 6. Шохор-Тооцког — Основно образовање у Орловској губервији год. 1891. од С. Бобровеког. — У рубрици Критика и би-

блиограФија оцењене су књиге: „Литературнја чтенил“ — „Дбгскал библиотека“ (детињство и младост В. Фравклина), — „Дбтекад радост“ — „Раскази Ал маленкихђ дбген“ — „Изданји Харковског обцества“ — „Зервишко,“ прва књига после азбуке — „Руководство по церковно — слованскому чтениј)“ — „Латинскал граматика“ — „Историја сред. вбковђ“ — „Етвагоог ја Фе Еј КкЕченаваћ ћте,“ После овог књижевног дела долази: Педагошка хроника у којој су на првом месту статистички подаци о школама у Србији (више, средње и основне школе), уза што иду и вужна објашњења каке су које школе наше, шта им је циљ, шта се учи у њима с колико часова и т. д. Ови подаци су врло марљиво уређени и из њих ће читаоца у Русији довољно разумети каквих школа има у Србији. За тим је изнето Тано исто о школама у Елзас Лотарингаји. У чланку Хроника народног образовања опширније се говори о народ. образовању у Русији. Исто тако_ су интересви подаци у чланку за овим: Радосна појава за нар. школ. посао, где се тако исто износе интересни подаци о руским осн, школама. Даље је: Московског вомигета грамотвости, Правила „Одељења Коменског“ при Педаг. музеју и о Друштву за узајамно помагање учитеља и учнте | љица нар. школа.

На крају ове свеске изнето је више бољих недаг. дела из стране ди тературе, које „Руска шкода“ препоручују пажњи евојах читалаца.