Учитељ

„има када чига нарочито зими и на празнике. Све ово има. из словен:

Виа | ЕЊИЖЕВНО ДРУШТВО СВЕ. МОХОРА

народа крај свих његових стогодишњих бораба и патња! Не заслужује ли тај народ највећих симпатија! Не служили он Хрватима и Србима који су куди камо у сретнијим приликама, у том правцу, узором и зрца. лом2 Није народна величина и будућност у богаству и множини народа него у његовој моралној снази, у просвети, које опет нема без здраве књижевности, а узалуд свака књижевност, ако народ, језгра народна — ако сељак не чита.

Књиге тога дичнога друштва за годину 1592. јесу ове. |

1. Календар. У њему има уз календарске ствари потпун именик свих чланова и других занимљивих и поучних чланака. Словенац је весео човек, па за то му кљлендар доноси забавних и вевелих ствари.

2. Вечернице. Мимо друге списе, има овде и веома занимљивих ствари. о 40-годишњем деловањудруштва ев. Мохора, што га је написао др Скет.

8. Јерусалимски роман (путник). То је путопис о еветој земљи

4. Домаћи здравник. То је домаћи лечник, написан по науци и искуству попа Кнеипа. Овим се списом хоће, да Словенац ушчува, своје здравље, своју телесну крепчину и јуначку снагу.

0, Налце шкодљиве растлине (билине). Ово је врло занимљиво илустровано делце, а тако исто корпено сваком човеку.

6. Шмарнице. То је молитвеник.

Друштво се и те године бринуло за озбиљну поуку, за забаву, за здравље, за морал за И за природну науку и за друге по требе својих чланова, ___Било би згодно, да сад кажемо, који су узроци. да је. словенски народ толико заволео своју књигу. То ћо тим више занимати српско учитељетво, које је у својој скупштини у Шапцу расправљало о роширењу писмености у народу. Одговор на ово питање са свим је простТу не треба никаква мудровања: ево готова посла. Читаоце одгаја у. народу основна школа. Добрих школа има словенски народ мпого. Читати воле они, који уму лако, глатко и доста брзо читати, и мислитео. оном, што читају. Ко. уме лепо читати, воле да чита и другима, а сваки неписмен човек радо слуша оваква читаоца. П/то је књига више писана по жељи народа, то народ боље разуме, то више воле читати, то се. више образује и то постаје шира његова жеља; што се пак више привикне на чинање постанеда му потребно, као кора хлеба. Осим тога, што. је књига јевтинија. то више продире у народ За циглу једну љоришту. даје друштво св. Мохора, свом народу оних шест књига у 07 штампаних табака. Што има више родољубне нтелигенције, која сакупља у народу чланове и растурује књиге у народ. то боље. Најбољи овакви. повереници јесу учитељи и попови. Што је у народу више благостања. то има и втше времена за читање. Ко не има круха, не мари закњигу. Словенска народ тиште големи терети, његовом земљом не тече ни мед ни млеко, али он је ванредно марљив и стадљив, те живи пристојно, 4