Учитељ

614 БЕЛЕШКЕ

датака о том. Џуковник Аморос прича о свом учитељу телесн. вежбања како је скочио у дубину од 25 стопа напред и 85 стопа натраг. „опат,“

Просјачке новине. — У Паризу излазе сваки дан просјачке новине на 8 стр. Претплатници су им сами просјаци. Ове повине јављају својим читаоцима: у ком крају града могу добити више милостиње, кад је свадба и весеље код кога богаташа где му је кућа, где треба просјаци да дођу кад умре какав богаташ, како се исти зове, у ком је крају. Сем тога именују се странци добротвори. кад дођу у Париз, где су одсели и у које време просјаци могу их наћи.

Оскудица у учитељима. — Земаљски шк. савет у Галицији огласи је у свом извештају, да се ове год. морало 30 учионица затворити зато, што немају учитеља. Прошле год. је због тога истог узрока било затворено 206 учионица. Осим тога има у земљи 2890 места,

ј ају никакових школа. 5 РА - УК

Руска књижевност у год. 1891. — У овој год. штампано је 9.028 дела у 29 милиона комада. Најв ћи део тих књига штампан је на руском језиком, и то: 6.588 у 23 милиона кол. Шрема год. 1890 повећан је број за 415. књ. у 4 милиона ком. Од књига штампаних другим језиком нај-. већи је број на пољском јозпку — 8140, тим на немачком — 898, онда на јеврејском — 880, и литванском 219. -— Највише је било богословских и побожних књига — 180 у 3,900.000 ком. белетристичких књига. издато је 590 у 2.600. 000 ком. Шесничка Лермонтовљева дела изашла. су у 92 издања, са 1,180.815 ком. Па још мисле западњаци да Русија културно дрема! „росвјета“

Воћарство уз аустриске железничке пруге. — Наредба министарства за трговину објављује статистику воћарства уз желез. пруге у год. 1891. По томе је уз 13 жел. пруге било засађено 869.875 воћака, од којих долази шиљива 133888 јабука 95.788 трешања 59.419, крушака | 45.185 и у мањем броју било је леске, дуда, бресака, кестена, смокава, бадема, оскоруша, кајсија. и др. — 21.129 ком.

Камен до камена палача. — Наша браћа Словенци скупили су 90.000 Фор., те сад. хоће да у Љубљани зидају „Народни Дом“. у који ће смесетити своју читаоницу, словенску Матицу, Сокол и позоришно друштво. И ако су Словенци много мањи народ него што смо ми, ипак су они ту грдну своту скупили у доста кратком времену. Мисао о подизању „Народнога Дома“ потече од словенскоге родољуба дра Јанеза Блајвајза Он и неколико његових пријатеља састали су се 1870. издали први проглас, у ком су Словенце позвали, да купују дионице (акције) од 1000 Фор. за градњу дома. Томе позиву народ се је слабо одазаао, али црваци не мироваше, већ 1881. позваше на упис дионица од 100 Фор, Осим тога основали су лутрију за Дом, која им је донела 14.000 фор.