Учитељ

УТИЦАЈ ОСБЋАЊА И мисли 639

лажнога уверења, да је у другом стању Кад је настало очекивано време, она се владала сасвим тако, као да је рађала дете и изгледало је, ужасно је страдала, јер јој је са лица лио зној у крупним капљама (4. Дарвин.)

Једном речју, ма о којој Функцији организма, да је реч, било | то лучење жлезда, скраћиваће мишића у срцу, општи појави храњења и т. д. чињенице доказују несумњиво, да све те Функције, под утицајем мисли, под утицајем на њих усредеређене пажње морају трпети извесне измене. Али како да се појми тај утицај, какве су му Физиолошке основе. И на послетку на што ће ту усредсређивање пажњег 'Го је питање, без сумње. не једанпут постављао себи читалац, и ми смо дужни признати, да позитивно не знамо тачнијих основа решењу ових питања од оних на којима је Ч. Дарвин и подигао своју „теорију о црвењењу." Користићемо се на овом месту тим основима. „Нема · ничега невероватнога у претпоставци, вели Дарвин, да се кад. мислимо о каквоме било осећају, онај део осећајних нервних центара, који му одговара или бар онај који је тесно са тим везан, доводи у радно стање управо онако као што то бива кад утисак долази из спољњега света“. Ако је то тако, то се на пример, у случају лучења пљувачке, жљезде морају потстицати на рад од те исте ћелице у мозгу, ма да можда и у слаби. јој мери, кад ми живо себи представимо кисели укус или кад га у стваси осећамо; и у једном и у другом случају те ће ће. лице предавати нервну силу „покретним центрима са подједнаким резултатима,“ Другим речима управо онако као што сећање киселога укуса, на начин читаоцу већ познат, парализује утицај симпатичкога нерва на мишићна влакна судова пљувачне жлезде те тиме ојачава лучење нежно, тако и представа о киселом укусу има такав исти утицај на симпатички нерв, па се према томе добијају и једнаки резултати. Отуда већ не ће бити тешко појмити, на који начин мисао може изазвати тело да црвени. Свакоме је, на пример, познато, како лако црвене стидљиве особе при самој помисли о каквом било немилом поступку; неразумљиво је, да, у том случају мисао утиче на еклоп судова, јер њихово раширење, отварајући већи приступ крви, тим самим изазива, и црвењење У неким случајсвима, „представе, вели Гризинхер, утичу тако, да се у њима збива

48"