Учитељ

642 _____УтИЦАЗ обевања и ппбли Ако су. дакле, појави, изазвани скретањем пажње, супротни онима, који се опажају кад се пажња на какав било део тела "усредереди, то онда одовуд управо истиче, да ће Филолошко дејство ова два различна момента бити потпуно ризично; Другим речима, ако усредсређена пажња изазива централну нервну си стему да парализује систематичку, те, због тога одговара периоду разоравања ткања, овда и пажња, скренута на какав му драто други предмет, уклањајући утицај нервне системе на симпатичке нерве данога дела тела тим самим одговара активном стању његову те као што знамо, одговара моменту обнављања ткања т. ј. стваралачком процесу. На супрот, дакле, _ усредеређавању, отклањање пажње иде заједно са стваралачким. процесом; па како овај последњи игра, као што је признато. у сувременој медецини, огромну улогу при успешном лечењу. гзвесних недуга или болести, то ту, управо, и треба тражити узрок, због којега отклањање пажње са осећаја, болом изазва— ; нога, може бити од лековита дејства...

У сваком случају, ма како ми објашњавали ове или оне поједичости, раније нам чињенице несумњиво показују, да па. жња игра врло велику улогу у животу човекову, и то улогу двојакога карактера, услед чега се дејство пажње распада на два потпуна разнорадна дела. Видели смо, на пример, да у неким случајевима, отклањање или усредеређивање пажне изазива не само личност, него и други предмети, овде већ, очевидно је, пажња зависи са свим од спољних погодаба, које је могу упра: вити на ову или ону страну. У другим случајевима, напротив, сама личност, а не прилике које је окружују, управља својом пажњом; у њеним је рукама, дакле, и сам избор резултата, који се одређују утицајем уклањања или усредсређивања пажње једне од њих може одбацити, а друго усвојити. Једноме је не-

влабећи човека. „Ако се у човека — вели Моделеј — за време судара јави мисао да

ће бити побеђен ослабиће му и мишићна активност, те ће због тога бити у пола побе=

ђен.“ Расматрајући погодбе под којима се достиже циљ “ Карпентер говори: Једна је од

тих ногодаба у томе, да човек не само јасно сазна циљ коме тежи, него и да је убеђен

да ће тај циљ бити или да може бити достигнут. Друга је погодба у том, да се пажња

отклони од других предмета и усредсреди на оном који нам укавује воља.“ Тиме се 0објашњује то, што се личности који не умеју владати својом пажњом, и слабе су воље

одликују крајњом неодређеношћу у поступцима и не свршивши један посао, прихватају

се другога једном речју од посла не беже, а посао не врше.