Учитељ

УТИЦАЈ ОДЕЋАЊА и МИСЛИ 648

опводна вера у различне начине лечења, а другоме је довољна и сила његове воље. Није тешко опазити, на чијој је страни превага: у првом је случају личност потчињена спољним окол_ ностима, и сва је њезина активност од тога зависна; подража. вање је, управо, битна црта у карактеру таких природа); оне се, у том погледу, приближују деци, па чак и животињама, о којима Карџентнер говори, да нема ниједнога Факта који би допуштао да им се призна „способност управљати, посредством | своје воље, радњу својега ума,“ Може ли се зар сравњивати такво стање са оним другим, када се дана способност толико развија, да човек, због тога, може „бити јачи од околности које га окружавају.“ Кад се ово зна, може се закључити. од копике, је важности знати све погодбе, под којима се развија способност управљати својом пажпом. Ево како о том говори Манасеин; „Пажња, као и сва друга радња, развија се и јача вежбањем, а пошто евака нова престава захтева да се утроши више или мање пажње, то је онда јасно, да ће пажња у човека бити и у толико више развијена, у колико је у њега већа количина престава т, јест у колико је разноврсвији његов унутрашњи свет“, ша ће се зар због тога, развити и сама способност управљати пажњом. На против мала количина престава т. ј. једно“ страна активност мозга штети не само тиме „што су пажња а заједно с њом и сав психичан живот, у већој или мањој мери, зависни од подражавања, него и тиме, што ова једностраност штетно утиче и на храњење свега организма.“ (Манасеин). „Чо• века не може заситити само хлеб, вели Кричтоп Браун. познати енглески пенхијатер, његова храна мора бити разноврсна. јер ће иначе бити гладан као и кад хране нема у довољној мери. То се исто може рећи и о његовој умној храни, која тако исто мора бити разноврсна; ако тога није, она ће престати да храни човека, те ће се он у толикој мери истрошити, да ће постати слбоауман.

М тако видимо прво, да је „разновреност умне хране“ т. ј. свестрана умна активност, неопхоона погодба здравља; друго

5 Благодарећи таквом рефлективном животу, таком невољном подражавању, у тих је баш природа веома развијена да се послужимо речима Луја, несвесна тежња довести себе у унисон (сагласност) се другим личностима. Отуда је појмљиво, откуда се у оваких природа, понајчешће могу опазити случаји заразних нервних и душевних аката,