Учитељ

НЕКИ НАЗИВИ У обсн. школи 4 657

9, Плајваз. Ово је од немачке речи В!еја |. Ово друго значи клин клинац, клинчић или дужу шипчицу као што је она у дрвету плајва, зовом што пише; а оно прво значи олово, од којега је она и била. Доцније је место олова употребљен, много бољи, графит, и данас се готово нигде олово и не употребљује, ни у најмањој мери. Да би се избегла, немачка реч „плајваз“, према значењу њену узета је српска. реч олов. ка · Но, као што се види, ово је прост превод речи, која више ни у Немаца нема оно значење што га је у почетку имала (као и перо'. За то је није упутно ни преводити сад кад тај превод не одговара самој ствари и садржини. Не ваља дакле ни оловка. А кад она није ви укорењена тако јако као плајваз ни приближно томе, онда је не треба ни уводити.

Како бисмо онда звали данашњи „плајваз.“2 — Ова реч не ваља' већ с тога што је туђа, и ако је прилично укорењена. Оловка не ваља е тога, што у њој више нема ни трага од олова. Па каког

Графит од којега се данас граде ове алатљике за писање, и значи минерал, који пише или којим се пише. Па једно стога а друго што ми и немамо у језику згоднијега израза, можда би најбоље било да ово 80вемо писаљка. Неко би, може бити, могао да предложи израз бележам, зато, што се та алатљика доиста данас и не употребљује 32 право, велико писање, него само 3 израчунавање и бележење. И не би био рђав назив, ако не бисмо усвојили који други, бољи.

Израз писаљка прилично је одомаћен, само се не слажу у томе шта тиме да се зове: плајваз или оно чиме се пише по каменим таблицама. Како за ово друго, као што ћемо видети, има згодан израз: који је већ прилично одомаћен, то би остало овде да бирамо између ова два израза: или бележач, са свим нов израз, или писаљка, који је већ познат. И ако овај последњи значи у опште алатљику којим се пише, опет нам се чини, да је он јачи, и да би био згоднији од онога првога.

8. „Легиштер“, „крижуља“ или писаљка —

Ако бпемо реч бележач усвојили за „плајваз“, онда би реч писаљка остала за ово чиме се „пише по таблицама Но ми је усвојпсмо за „плајваз.' Остаје нам сад да се решимо за један од ова два назива: легиштер. или крижуља.

Непознато ми је чија је реч „легиптер.“ Но да она у нашем језику не значи ништа, и да је туђа, то је извесно. И већ то био јак разлог па да је одбацимо. Сем овога има и други: што деца не умеју да је изговоре како ваља, па негде кажу „легиштер“, негде „легиштар“, а негде „региштер“; а то све чини, да није свуд једнако. А она се највише и употребљује баш у најмлађем разреду.

Израз крижуља јесте, или барем може бити, српски и по корену и по постанку. Корен је криж-ати, и доиста значи оно што се ради те се ове алатљике добију или направе. Ту се камене табле извесне дебљине искрижају све на кришчице или шипчице четвртасте па се после