Учитељ

бас. 5 ВИТОРИНО ФЕЉТРСКИ

Родитељи Виторинови били су сиротни и живели су у вароши Фељтри, која је и дала, по тадањем обичају тога, времена, назив свом ученом сину — Фељтрски, на место породичног презимена Рамбалдони.

Виторино се родио 1878. год. и не гледајући на рано њему пробуђену љубав учењу због сиротиње родитељске, добио је најпре само обично површно образовање. Но ватрена жудња и радозналост за науком, принуди га да као деветнасто годишњи младић остави кров родитељски и да одеу Паду- у. — Ту учећи децу сиромашних грађана, живео је највиротније. Но наскоро се случајно упозна са Јованом Равенским и другим знаменитим научарима тога времена, те тако под њином управом отлочи марљиво учити и за кратко време добије више учених ст пена, са којима дуго није на јавност излазио, управо прикриваод их је. На питање пријатеља, зашто он свој докторат не објави — обично је одговарао: „Најбољи је украс човеков мудрост добродетељ, а све је остало само привидни блесак и ништавило.

У Падуи Виторино осети у себи способност и особит наклоност за математику, па науми да се и с том науком упозна онако, како се упознао и изучио богословију и Филологију. Но на жалост његову, у вароши тада беше само један чувен математичар, који се подједнако славио и својом ученошћу и својим дицијатшкуком и тврдичењем. Па како он није пристао да по јевтину цену учи Виторина, а овај опет, немајући откуд да му добро плати, реши се да ступи у службу код тог тврдице математичара, у нади да ћа жељено знање прибавити дружбом с онима, који су код истога тврдице учили. Али нада се та не оствари, јер је Шалакане учио само за звечећу монету, и стајао је на пут тим намерама Виториновим на сваком кораку његовом, пошто је те намере већ знао. И тако Виторино, после шестомесечног најжалоснијег нонижења код овог тврдице, морао га је оставити без икаква успеха, али се ипак не растане са својом намером. Случајно добије Евклида и пробави над Њим пола године, што но јеч, без одмора и сна, основно изу чи свих десет књига тога грчког математичара тако, да су да љи напреци потпуно одговарали том начелу. Доцније, кад мла-

Ди математичар обрати на себе пажњу свих научара, Пала. кане био је ван себе од беснила, што је испустио тако згодну