Учитељ

ВИТОРИНО ФЕЉТРСКИ 628

прилику за своју славу и тековину. Но на томе се ствар не сврши; јер његово: понатење према Виторину, оно његово сурово поступање и неуљудности, биле су свима познате и то сад дигне по вароши таку вику против њега, да му учионица остаде празна и он, изгубивши опште поверење, морао је да иде из Падуе. Виторино је често у шали говорно, да он само има да благодари Палакану, а не да се што на њега жали, што је онако цицијашки с њим поступао: јер га је принудио да постане математичар, а да не мора од њега ту науку по онако скупу цену куповати и новац му за то давати.

На скоро се за тим врати из Грчке чувени Филолог Гвери• но и Виторино одмах оде к њему у Венецију, да се код њега усаврши у грчком језику, те за кратко време покаже сјајан успех. Гверино се опет у замену за то научи од њега класичном латинству. У повратку свом у Џаду-у, са добитка из нових знања, буде од свију дочекан с највећом љубављу и поштовањем; јер не само да га је младеж, која је жељна била наука, с нестрпљењем погледала, но и престарели грађани, који су у тешким приликама свагда њему за савет притицали — дочекали су га великом радошћу, као свога најбољег пријатеља и саветника. Надвладав своју скромност, прими се понуђене му катедре Философије и реторике, а сем тога држао је ледагошка предавања, на која је пуштао без разлике стања и занимања све даровите и моралне младе људе. Но како је Падуа у то време била позориште неморала и разврата, што је имало јак утицај на млади нараштај, а строге мере које је он предузео нису постигље свој циљ —тоон после годину дана остави звање педагога и оде у Венецију, која радосно дочека и прими таког научара, где он отвори завод који је имао огроман успех. Но и ту му рад не буде продужен и дуготрајан, јер на брзо добије други правац.

Мантуом је у то време управљао јуначки принц Јован Франческо Гонзага, који је подједнако чувен и славан био, како због свог човекољубља, тако и због љубави према раскошности. Па, одвајан често од породичног живота војеним предузећима, тражио је наставника за своју децу; а слушајући много о Виторину, поручи једном венецијанском патрицију да ступи у преговор ес тим ретким педагогом, и да га на сваки начин скло-

42%