Учитељ

ДЕЧЈЕ ИГРЕ 667

35 Пу мили. (Прибележено у 'Трстенику) За ову игру не треба много простора, 2 до 8 метра у дужину, и за 1 до 2 метра у ширину. Место је игре увек уза зид у соби, или и пред кућом, — Играју је само одраслији, и то вршњаци; а играју је по каткад уз белу недељу и људи. Број играча је произвољан, но мање од бар четворице не ваља, а исто тако није угодно и кад их има млого, н.пр. више од десет њих. — За ову игру има једна тура, пу, а то је упредена марама за ударање. Игра се већином преко зиме, и то махом уз белу недељу, но може, премда ретко, да се види по каткад и други пут. Никад не траје дуго.

Е ж

Прво вуку сламке међу којима је само једна краћа од осталих; ко извуче најкраћу, тај вата њу. Остали најпре поседају на клупу, или и на патос, уза зид, и то што могу збијеније један уз другог са рукама иза себе; на крај седну који су најјачи а при том и најокретнији. Сад један од крајних узме туру и пошље је иза леђа на другу страну довикнувши: Пу мили!...

Тад онај што вата пу, јуриши, протурајући руке између поједивих иза њиних леђа, и стара се да увати пу. Док он тако вата туру на једном крају или у. средини, дотле је она већ на другом крају, те онај крајњи опали њоме онога, што је вата па је брже пошље иза леђа, на други крај, или, ако еме, задржи је за часак код себе, те га мало доцније кад он почне где да је вата. још једном удари. Кад онај јурне на овога, овај је брже иза леђа пошље и она за час, невероватном брзином доспе на други крај, те га сад онај удари. и он тад иде оном крају, те је вата, Тура се не сме с поља, спреда, пребацивати, но мора да иде само иза леђа, од руке до руке, Пошто већ игра отпочне, пошто се већ викне „пу мили“, не сме се игра прекидати докле год онај што вата пу, не ували га или ако се уморио, па оће да се одмори, док не викне: „Стојте!...“ У кога увати пу, тај вата пу, а овај седа на његово место, те га протура. И сад се игра продужује на исти начин даље.

»

Вештине нема у овој игру бог зна какве, сем нешто мало у томе да по цртама по лицу и по покретима телесним — који се у осталом често чине у циљу варања — примети где као може бити тура: окретност, живост, и снага главне су чињенице, које играчу олакшавају да увати пу — Вике нема при овој игри, само је увек праћена великим емејом од стране оних што пу пропраћају, и тврдоглавом упорношћу онога ко пу вата. Није реткост видети, где један не може да увати пу други га нуди да га одмени, ал онај упорно неће већ оће он сам да га увати; наравно да тад и играчи још ревносније протурају, а крајњи још упорније ударају.

У овој игри, у онога што вата пу, ради сваки делић на телу, и то тако живо и напрегнуто, како ни у којој другој игри, тако да је за