Учитељ

нов м втоја « (44

вача и у место да буде најмилији, он је најдосаднији од свега што се у школи учи. -

Али сем овога у почетку рада има још једна тешкоћа. То је писање слова. По садањем методу прво се уче писана, па после штампана писмена. Пређе је то било обрнуто. Најпре су се учила штампана па писана слова. Разлог за ово данашње био је тај, што ће се лакше запамтити облик онога слова, које ученик уме и сам да створи. Зато су се и узела прво писана слова, и ако су сложенија од штампаних.

Но поред све припреме за писање, „опет је почетак писања слова тако тежак, да је за сажаљење. И ако уме писати и праве и криве црте, маса ученика како почне писати прва слова, почиње да греши, да се мучи, да се савија до саме даске, да плаче или да уздише, јер не уме написати онако како му се показује. Све делове свакога слова уме ученик написати, али целину — везу тих делова — и размеру њихову, тако тешко пише, и толико се мучи око њих, да га предавач мора жалити.

У школи, у којој су ученици евршили све криве црте, код писања првога слова с, почињу да уздишу, да се муче, а неки и да плачу. И ако умеју написати и косу црту и леви полукруг, опет с пишу једни тако да коса црта стоји под њим, као корен од главице купуса, други полукруг помакну доле, те коса црта стрчи изнад полукруга, трећи не дотерују полукруг до косе црте, а четврти га претерају, те им коса пресеца полукруг готово по средини. Из овога једнога примера може се видети огромна тешкоћа овога букварског метода.

И досадно расклапање и склапање речи и мука у почетку писања нагониле су ме на размишљање о друкчијем предавању Буквара и опомињале ме чешће Спенсерове изреке: да је природни метод свакога предмета онај, којим га је човештво обрађивало.

· Држећи се овога признатога начела, ја сам дошао до уверења: да почетак растварања речи на гласове треба да потпомогне слика, а да прву тешкоћу у писању уклони проста црта.

И за наше старе Словене вели Црноризац „чертами чертаху и резами резаху“. Па и данас неписмени људи бележе од простих реза у рабошу као и писмени на хартији. Ето доказа, поред старих рукописа, да су почетци писмености у свију народа биле просте и грубе црте. Ето потврде, да је само то природан метод читања и писања. 6

Но против таквога метода стоји једно друго начело: да су краћи путови у животу увек милији. А ако би се почело од најлакших црта, морале би се учити две три азбуке, једна, проста,