Учитељ

418 НСВ МЈВ то ба

од самих правих црта, друга мало сложенија и напослетку ова данашња. То би одужило учење читања и писања.

Да би се и то избегло, једини је начин да се узме за почетно учење Буквара основа штампаних слова. Та основа може се ова створити из неколико црта: усправљене, положене, косе и полукруга, те би онда изгледала овако:

По томе што у овакој азбуци нема оних додатака, којима се 'улепшавају штампана слова, нити оних завијутака и веза, који се употребљују код писаних слова, ова азбука је најближа старој азбуци и одговара највише начелу природности.

Лепота и савршенство су производ дуговремене културе и рада читавога човештва, а дете, које у своме животу носи умањену слику прогреса целокупнога човечанства, најлакше ће до тога савршенства доћи путем, којим је и човештво дошло. И зато ће му од свега бити најлакша простота. У овој азбуци има највише простоте и лакоће. Само плитки Философи и педагози траже педантно првих дана, дечјега рада тачност и лепоту у писању.

У место црта и реза, у место цртања слова, које је деци и лакте и много милије од писања, терати децу на писање калиграфоких рукописних слова значи: посмевати се природноме методу читања и писања и не знати, да су и први почетци писмености били у цртању, а не у пивању. Ко је од наставника само једном опробао цртање простих слова, уверио се како су то ђаци радосно дочекали и лако копирали:

Почетак писмености био је у хијероглифима — сликама, које су престављале поједине речи. Иза тога после много вре-