Учитељ

нов мвтол 7119

мена пронађен је знак гласа, који је задржао основни облик слике. Сви знаци за гласове нарочито су код европских народа били веома прости. Били су састављени махом од правих црта а тек доцније наступило је додавање лепих увијутака на простим словима, те се писало тако, да су слова више личила на данашња штампана. После оваког писања пронађена је штампарија и почело се развијати калиграфско писмо.

Из овога краткога прегледа види се природни метод учења писмености. Пре свега слика, која опомиње на слово, после цртање простога слова и најпосле штампано и писано слово упоредо. То је пут учења азбуке.

Овај поступак измислио је Жеакото почев учење од реченице место речи, а прихватили су га сви новији педагози и унели много тегоба у елементарну наставу писмености. Највећа махна метода, који почиње са реченицама јесте та, што одмах у почетку наставе мора да се одвоји од слике, мора да учи и оним речима, које се нити могу сликати нити јасно и лако одвојити од друге речи. Таке су речи предлози, везе, прилози и т. д.

Ако се настава почне са речима, као што је за читање у буквару и удешено, онда се ослобођавају ученици силнога напрезања и механичнога учења разлике између речи у реченици. И напослетку и шта ће реченице2 — Када се без њих не би могли упознати гласови као елементи усменога читања, онда би оне и биле потребне, а овако не могу се никако одобрити. Наставници и педагози, који почињу свој рад са реченицама, личе на зидаре, који почињу зидати кућу, па уз зидање и малтерисање, одмах додају и боју и украсе на свакој страни и доказују, како је то лакше за почетнике у раду. Која мајка не да детету да говори, ако испочетка не уме изговарати реченице;г

— Зар тако дете не разуме отац и мајка и сва околина и ако не уме ништа друго да изговори већ само испрекидане или скраћене речи 2 :

Ено нам историје писмености, а ено слика и речи у буквару. И ако у усменом читању почињемо од реченице са великим мукама, опет смо у буквару морали изићи на прави пут.

Природа језика није нам дала, да се одвојимо од речи. За то је она надвладала све разлоге педагошке и упутила нас бар у читању буквара на прави пут, а што је у писменом читању лакше и простије извесно ће бити лакше и у усменоме. То су разлози, који треба да нас изведу из заблуде, у којој смо се налазили.

Друго једно питање које ће многи читаоци криво разумети и бити му противници јесте: како се уче облици појединих тредмета, па м слова: Да ли се првога дана када се нешто види,