Учитељ

СВЕСКА 9. — МАЈА 1899. БЕОГРАД. — ГОДИНА ХН.

А А АЕ

УЧИТЕЉ

ПОДА МИШИНЕЊ АЕ ВИЛЕ Ј1

РА РУС РВ РБ Ру Од

Н. КАРЦЕВА

——————

Дефиниција и значај памћења. Огранак је наше душевне радње и способност сећати се онога, што је било раније. Радња нашега духа, помоћу које се чувају и понова стварају ранији покрети, осећаји, мисли, осећања, жеље, једном речју све, што смо преживели, зове се памћење. Кад не бисмо памтили покрете, не бисмо имали никаквих навика у погледу кретања, нити бисмо постигли каквих успеха у занатима и уметностима. Кад не бисмо запамтили осећаје, произведене каквом било спољном дражи, не бисмо могли претставити себи, шта је то бело, силно, слатко и т. д. без тога није могућно никакво суђење о предмету; а за сложенија размишљања ваља имати на уму много равличних суђења, и чињеница т. ј. владати развијеним памћењем. Сем овога, ми можемо боље или горе памтити ранија задовољста, незадовољства, чуђења, и т. Д. а од тога често зависи наш одношај или наше осећање према свему што нас окружује. На послетку, једни се боље сећају сврха, које су себи обележили, а други горе, и то се по том огледа у целокупној им радњи. У кратко, памћење утиче силно на наш ум, осећање и вољу.

Јачање памћења. У прво време живота осећаји, произведени спољним дражима, слабо утичу на духовни живот детињи, мозак му се још није сформирао, и с тога у њега и не може бпти, у то доба, утисака доста јаких, да би их се и позније могао сећати. Приближно од треће године, а врло ретко и раније, остају у детета сећања о појединим чињеницама, због чега и мора учитељ водити озбиљно рачуна о људима, који окружују дете. Ако оно запамти нешто што је у моралном погледу сурово

| УЧИТЕЉ 18