Учитељ
706 ШАМЋКЕЊЕ
и тешко, какву му драго неправду према себи, такво сећање може доцније на дете тако утицати, да оно постане и само сурово или мржњом испуњено према каквоме лицу. Из првога детињства дете памти не само све обичне предмете, многе међусобне одношаје људи у чијој се средини развија, и погдекоје моралне захтеве, него заједно с тим памти и називе свега тога. Матаријала је, на тај начин, за његово сећање и памћење и сувише, и учитељ ће погрешити, ако тај материјал још више увећава многим предметима, ако га примора да у један пут учи по неколико језика, једном речју ако окружи дете обиљем утисака. Дете ће се од тога брзо уморити, те ће то штетно утицати на духовну и Физичку отрану у његову развићу, а обиље утисака не ће дати да се они запамте. Убрзавајући у то доба течевине детиње, тим самим ћемо их успорити доцније. У колико дете расте, развија му се и памћење, и око 13 године приближно достиже своје свестрано развиће: дете памти све, брзо, тачно, и свега се тога потом лако већа. Као да и сама природа у то време указује на могућност обилатога рада за“ развијање и богаћење памћења утисцима, којих ће се доцније човек сећати. У младићском и зрелом узрасту памћење се још више крепи тачнијим, примљивијим и лакшим сећањима, али се већ опажа, да она више ради у једној какој му драго области, а не у свима. подједнако као пређе; на каквој ће се пак области памћење специјалисати, то је немогућно прорећи.
Асоцијације престава. Пошто нам памћење непрекидно износи чињенице које смо преживели, то можемо, помоћу пажње, управљати његовом радљивошћу.· Заустављајући се на једним успоменама, одбацујући друге и старајући се изазвати оне које су нам потребне, ми дајемо активни карактер овим нашим потсећањима. Она потсећања, која, се јављају без икаквих напора о наше стране, а често чак и преко наше воље, називају се пасивна. У последњем се случају кроз наше мисли проносе цели редови различних престава на пр. наше детињство, први учитељ, његове националне особине, друге народности, страни магазини, географске погодбе, атлас, скупоћа производа за живљење, наша материјална, срества, родитељи, па опет детињство ит, д. У току неколико минута ми по каткад прелазимо у мислима с једне групе предмета на. друту, трећу, па опет на прву, четврту ит. д. На први поглед у нашим успоменама нема, никаква реда, али и у тој области духовне радљивости владају извесни закони. Сви преживљени покрети, осећаји, мисли, осећања чувају се у нама, стојећи у извесној међусобној свези, по којој се и поново стварају, кад их сећањем изазовемо у