Учитељ

ПАМЋЕЊЕ 707

нашем памћењу. Ова свеза или поредак у успоменама назива се асоцијацијом тпрестава, која може бити двојака.

Ако се сетите, како сте последњи пут ишли у цркву, врло лако може бити, да ћете се сетити и тога, како сте се спремали, где сте стали, како сте стајали, и који су били око вас. У овом су случају утисци од скупљања прилога, уласка у њу и свега што сте тамо преживели нераздвојно свезани, и с тога се овде открива закон асоцијација престава по блискости. По овоме закону, ако смо вршили неколико покрета уједно, или ако су нама владали у исто време неколике мисли или осећања, сећање о једном од тих појава повућиће за собом сећање ио другом, који је с њим близак. Ви се сећате какве било слике, а уједно с њом и собе, у којој сте је видели; али бива по некад и ово: сетивши се догађаја, који вам се десио, у вашем се памћењу јавља и све оно што му је претходило или што је за њим дошло. У првом примеру два утиска (од слике и собе) изгледа да су створена једновремено, да су сједињени по месту, и због тога се њихова једновремена појава у памћењу врши због асоцијација по месту. У другом су примеру утисци од догађаја дошли један за другим, они су били блиски и везани временом, па се и њихова појава у памћењу врши због асоцијација по времену. У животу се стално и непрестано користимо асоцијацијама оба вида. Дете гледа дадиљу и слуша нежне скаске, а доцније се услед сказака сећа дадиље, или обратно. Ако је на једном месту у један пут примило оба та утиска; овде су, дакле, асоцијације по блискости места. Управо тако исто и ученик, кад види два града један покрај другога, и доцније их се сећа опет заједно. Ако ли је пак ученик поновио за учитељем страну реч, а за тим и превод њен, па се пбосле сетио и једне и другога, то је он у датом случају примио два утиска, који иду нераздвојно један за другим по времену, и онда је овде асоцијација по блискости времена. Учење реда по ком иду дан, месеци и т. д. олакшава се помоћу овога вида асоцијација по блискости.

Друга врста асоцијација престава, јавља се са свим друкчије. Ако читате, на пример, причу о каком било јунаку, сетићете се међу познатима лица, које је на њ олично, или, ако видите какав егоистични поступак, сетићете се примера самоодрицања. Јунак у причи и познато вам лице једнородни су по својим особинама; егоистички поступак и пример самоодрицања, као позната врста одношаја према ближњем, тако исто су једнородне изјаве карактера. У оба се примера показује утицај закона о асоцијацијама престава. по једнородности, који се састоји у том, што се поводом једнога каквога му драго утиска (по-

45%