Учитељ

134 ШТА И КАКО ДА ЧИТАЈУ ДЕЦА

Дечја књига. Специјално дечја литература. Садржај и изложба, дечјих књига. Илустрација. Спољашност књига.

Каква треба да буде дечја књига2 Каква се садржина у опште у њој може износити; Пре свега, свака књига, која је написана за децу, мора бити проникнута извесним моралним идезлом. „Дечји писац који стоји на висини своје задаће, јесте хришћански мисионар и права светлост љубави и истине за недирнута срца својих читалаца.“:) Књига с морално идеалним правцем сасвим искључује из себе сваку излишност реализма, коме по некад одвише усрдно прибегавају наши писци. Доћи ће време кад ће деца поодрасти и ступити у живот; — тада ће они познати сваку неистину. Но док су она још деца, пустите их нек буду деца; храните их чистотом и невиношћу ; не примајте на себе одговорност за, превремено развиће њихово, које се често граничи с поквареношћу.

да овим неопходним условом добре дечје књиге, треба рачунати и уметност, вештину, излагања садржине. „Дечје књиге треба да буду уметничке зато, да би још у почетку детиња душа познала се и сродила с оним, што је стварно и Фино у животу,“ 2 „Увдизати естетичка осећања, и духовни интерес у друштву — значи уздизати друштво и морал.“ 3)

Овде треба казати нешто и о тако званој „специјално дечјој“ литератури. Против оваке литературе више пута су исказиване критике, која тврде, да дечја литература, у смислу — само дечја, не мора бити. Напротив, у нас опет, постоје не само дечје књижице, него се још издају књижице и специјално за малишане, — пишу се приповетке специјално за девојчице. Чудновата подела! Па ако би тако и даље пошли, онда би дошли 40 куриозних примера, — до приповедања, специјално за адвокате; до прича специјално за трговце! Такву поделу могу замишљати само они људи, који не разумеју велики значај и тенденцију литературе. Литературни производ, мора бити пре свега, уметнички и истинит, Ако је он уметнички, њега читају и одрасли с таквом насладом као и деца, »дараво друштво даје увек здраву литературу, а здрава литература. подједнако је корисна за све писмене људе, без резлике пола, узраста и стања“ (Писарев). „Пишите — . позива Бјелински — пишите за децу, но само тако, како би вашу књигу са задовољством прочитали и одрасли, па прочитавши је да се пренесу лаком маштом у слатке године своје младости,“

И, може се казати, да ова садашња литература намењена за децу, при свој својој непотпуности и несимпатији, даје понекад довољно добре књиге, које могу задовољити више или мање, строге захтеве критике. Но опет још то не значи: признање потреба специјално дечје литературе. Прво

1) Т. Г. Тола. (Наша дђтскалд литература » 2) Джемљ. «Основинл начала психологи» 8) В. Острожинскји, «Виразителђнов чтенје,«