Учитељ

ШТА ИН КАКО ДА ЧИТАЈУ ДЕЦА

да 2 | ел

с тога, што добру дечју књигу треба да читају и одрасли; друго, што те књиге могу излазити и без изричног казивања „за децу“, што се ставља, на њима сигурно по неразумевању. Сасвим, као год што неку добру дечју књигу читају са задовољством и одрасли, тако и деци незабрањује се читати производе опште литературе. Но у том случају треба тежити томе, да оно што читају већином разумеју, да их не би такво читање начинило пустим, без садржине. Сва је ствар у том, што њима, још неразвијеним, није приступачно све што читају у књигама одраслих читалаца; пуно које чега, није за њих због своје сложености, а има и много које чега и превременога за њих. Ну кад већ постоји специјално дечја литература, и ако се она сваке године све више и више распростире, а Фактима се мора рачунати, хтели не хтели — и не признати њихову егзистенцију немогуће је. Нужно је, дакле, да се деца користе њоме у читању, но само са строгом разговетношћу, и брижљивим избегавањем оних ситница, којим је она већим делом испуњена; нужно је остати при таквим књигама чије читање може дати насладе и одраслом читаоцу.

Враћајући се опет к оним жељеним својствима. добре књиге треба казати, да је она дужна будити мисли и ширити њихов хоризонат. „Давати деци глупе књиге значи, некако, давати и глупости право грађанства у њиховом умном развитку“ |Тољ) Тричаве књиге — то је интелектуални отров; оне само кваре ум.<:) Мислим, да немамо за шта да бе више задржавамо на овоме гледишту, које стоји у непосредној вези за горе казаним расуђивањем о великом значају дечјег читања. Још да споменем нешто о неопходној особини сваке умне књиге — о садржини њеној. „Читање књига које немају какве стварне и вредне садржине — вели Шопенхауер — само убија живе упечатке, привезује дете за сто, и ствара га поступно неспособним за практични друштвени живот.“ По томе, он га сматрг апсолутно штетним. Нужно је, да је у књизи сиже увек интересантан, да заслужује књижевну обраду, да је истинит, узет непосредно из живота, да се мисао ауторова јасно види, и да сама књига сведочи о његовој великој и вештој пажњи, да су описивања јасна и проста; приповедање стварно |у највећем смислу те речи) и да у књизи нема ничега што убија ефекат — ето то су неопходна својства сваке научне књиге. При свим овим захтевима, она треба, да буде добра садржином, а разуме се, и занимљивошћу.

До сад смо говорили о садржини дечје књиге. Ну осим садржине огромно значење има још и само њено излагање; нужно је дакле говорити и о самом језику, којим су написане књиге што се читају у детињству и младости. Први услов за доброту слога, јесте његова правилност. Добра књига увек је написана простим, јасним и Финим слогом. Што је мање дете то тим простије треба говорити с њим, па да вас разуме. Разуме се да језик књиге треба да буде и приступачан дечјем схватању. Неприступан језик за децу чини то исто што и неразумљива садржини књиге; т. ј. даје

1) А. ПТопенгауврђ. «Лучи свђта его ФилосоФји.» М. 1887. г.