Учитељ

ШТА И КАКО ДА ЧИТАЈУ ДЕЦА 181

случајевима уображење детета ради много јаче и више него у одраслога; у неким, на против, оно је неспособно да се упусти на таку ширину и таким крилима, као што би се, упустило у,човека умно развијеног. Дакле, дечје уображење, као и сав дечји интелект не ради увек поступно и подједнако. Управити на истинити пут, дати му прави полет, могу уметнички радови сви скупа узети, без разлике грана вештина. Кад се зна да на, уображење и разум детињи утиче литерарни производ са лицима и сценама, какве су у њ унесене, онда ће та само уображена лица и сцене још више утицати на дете тада, кад оне добију стварну Форму и боју слике, која (из књиге) непосредно утиче на детиње око, а за тим и на његово уображење пи осећање. Но при том треба бити умерен. Модзалевски напомиње како излишна илустрација може произвести у читаоца расејаност и непажњу према тексту, и може пре изазвати пасивност него вољу за читање,

Ето такав је циљ илустрације у дечјим списима. Што се тиче њиховог остваривања, први и неопходни је услов, да су уметнички израђене, да би могли развијати естетички укус и осећаје. Према овоме, цртеже ружне и неправилне треба, свакојако, избегавати; а карикатуре — које су у последње време, на жалост, јако ушле у моду — с педагошког гледишта дају собом оно, што дечјој књизи и не треба, Добро илустрованих књига у руској литератури је необично мало, и ако готово све дечје књиге излазе са сликама. Ну општа карактеристика те илустрације јесте нешто спекулативно, журно и наручено. Често се књиге украшавају на овај начин: купе се у другој држави, код ма какве издавалачке Фирме, по јевтиној цени стари клишеји и додају им се приче и песме ма којег од наших дечјих писаца. И шта се добија Добија се некаква илустрација илустрације. Руски текст, а слике немачке. Говори се руској деци, а на слици насликана деца немачка. Еле, само нек има слика што више, и нека је што јевтиније, а остало се наших издавалаца ништа не тиче!!

„Цртеж у дечјој књизи има још и тај значај, што привлачи дете књизи. „Пазите како су деца жељна слика! Они, готово, прочитају онај суви и скучени текст само да објасне слику.“') А почетак љубави и уважења књига јесте већ један степен развића. Достојевски примећује да треба сматрати такав степен развића оно доба у опште, кад мали читаоци почињу претплаћивати се на књиге, што значи да су они већ спремни и намерни "да их чувају и да се с њима забављају често у њих загледајући.“ >) Значи да су они проникнути љубављу и уважењем књига. Ето, дакле, такав однос у опште, према књигама треба развијати и подржавати и код деце. Уважавање књига показује уважавање литературе, а уважавати и волети литературу потребно је сваком човеку који тежи С РАЛРЕА НЕ. јер је она његова духовна храна.

1) Соч. Бћлинскаго. ч. П. 3) Т. М. Достоевскји. „Дневник писатела.»

УЧИТЕЉ 50