Учитељ

КЊИЖЕВНИ ПРЕГЛЕД.

С

Школска башта њена корист и уређење са једним нацртом. — Посвећена: учитељима основних школа и осталим пријатељима баште, —. Израдио Петар Стојадиновић хон. наставник пољске привреде у нишкој учитељској школи, редовни члан српског пољопривредног друштва у Београду и т. д. Ниш. Прва нишка штампарија ФК. Радовановића 1893 год. Цена 0,80 дин. или 40 новчића.

Мене је, као пријатеља градине, јако обрадовала објава о појави ове књижице, па с тога сам је веома жељно и ишчекивао, јер сам хесапио да ћу у њој наћи лепо и наставнички разрађене мисли о неопходној потреби школске градине за нас и наш народ. Сем тога, надао сам се да ћу ту наћи боље и потпуније изведене те мисли о самој школској градини, о њеном уређењу и раду у њој и т. д. но што је то у другом коме спису. То сам све ишчекивао од те књиге и зато, што то није прва и једина Књига у нас од те врсте у којој се о градини говори. Куд и камо пре ове књижице написао је Павле Бибић, парох меленачки, књигу чији је натпис: Башчованђ или кратко и понатно наставленје о обдблаванј) зелени и дрва, понаџшвише изђ собственогђ искуства. У Будиму 1846, Овај је | Башчован у ондашње време био добро дошао, па и данас није на одмет, јер у Башчовану има појединих ствари боље разрађених и изложених но што је то у књижици чији натпис горе истависмо. Писац „Школске баште“ имао је пред собом јоши Панчића, који је говорио о школској градини и њеној користи, а у спису који је само основној школи посветио. Тај Панчићев рад носи назив: »Јестаственица, у основној школи“.

Али ипак велика је корист и од тога што је писац овим својим радом

"једино можда покренуо, готово би боље било рећи, наставио говор о једном врло лепом а за наш народ врло важном питању, а то је оснивање школских а преко ових и приватних градина и воћњака. — Јер ко год је путовао кроз Србију могао је видити на многим местима, нарочито жупнијим, различите простором али годинама врло старе воћњаке. И што која година. више пролази то јеи тих воћњака све мање, јер се стара дебла, сасушују а нова се не подижу. Томе иде на руку и то што ће данас свако дивљаку