Учитељ

758 КЊИЖЕВНИ ПРЕГЛЕД 4

пре окрчити него је прекалемити. Зато смо мим доспели дотле да чак и воће са стране увозимо у место да га у туђину извозимо. Па зато мн мислим да су наши стари, а пре њих Турци, у том погледу били напреднији од нас. Јер где год су Турци имали својих имања ту ћете моћи наћи и леп а добро одгајен воћњак. Па не само то, већ зађите у шуму или честу, кроз коју су пролазили они људи што у Србији живљаху у почетку овога века, и ви ћете у сред те шуме или честе наћи прекаламљену по гдекоју крушку, јабуку, трешњу и т. д. Ето, тако су наши стари, угледав се на Турке, подизали воће и по шуми, јер су они сви од реда знали калемити. После, они су сматрали за севап дивљаку оплеменити, те да се путник, који туда наиђе, одмори у ладу тога дрвета а жеђ своју да угаси плодом од те воћке. А тиме су они у исти мах подизали себи живе споменике Они су се утркивали коће боље и више дивљака облагородити, те зато су и сви скоро знали вештину калемљења, док су данас у многим селима ретки људи који умеју дивљаку како треба, прекалемити, Нису се они задовољавали (наши стари] само тиме да на своме имању подижу. воћњаке, већ су по равним местима, а с обе стране државних насипа и сеоских путева подизали многе воћке и разно дрвеће. У тим садовима моћиће се наћи, ако су још где год одржани, разноврсног воћа. Велим зко су где год одржани, јер ми смо врло неблагодарни потомци, па не само што ми ништа не подигосмо и не унапредисмо, већ не хтедосмо очувати ни оно, што нам ти наши стари оставише у наслеђе. Да је то доиста тако што се воћњака тиче, сваки се може лако уверити. Нека само пође кроз Србију, а којим било друмом, па ће видити да поред пута, нема нигде оног старог воћа и дрвећа, што некада прављаше хладовину уморноме путнику, јер то је све исечено и на ватру дену то. Данашњи нараштај се утркивао у томе истребљењу тих друмских садова. · Наши стари уз воћњаке, које су тако радо гајили и подизали, имали су и градине или градинице цвећем засађене. А ове ву опет подизали сем чега другог и зато, што су у њима, а у једноме крају могли гајити растила у којима су подизали дивљаке које ће моћи доцније, кад буду поодрасле, прекаламити. А у згодно време могао се воћњак тим калемима и посатковати. Што, тако су они, у дворишту иљзи где году градини: имали ма и најмање парче земље засађено поред рабтилљ и разним биљем и свакојаким цвећем. Па и дан дани може се то у многим местима видити, А по нашим селима ретко где да нећете наћи градиницу цвећем засађену. Постављање тога цветњака махом је једноллко у нашег народа. Јер скоро је свуда тако кућа намештена, да пре него што у њу уђете морате поред градинице проћи, а ређе је да је она одмах иза куће. Ту, у градиници наћићете, на маломе парчету земље, мноштво свакојака цвећа, а и по где којег шибља. А у ладовини од руже, шимшира или бисерка, често ћете пута, затећи у„убаву девојку“, где седи и усеби зарукавље везе“. Она ту ужива у створу руку својих, јер се она понајвише стара о сађењу, плевљењу, гајењу и заливању тога цвећа, Оно до душе, и старци па и бабе ,

УЧИТЕЉ 16