Учитељ

5 754 КЊИЖЕВНИ ПРЕГЛЕД

често су пута градину ускопали или прекопали, оплевили или и задили, али и они то раде за љубав цвећа, за љубав босиљка и чубра чији их мирис и на онај свет испраћа. И доиста, благо томе ко може и ко уме биље гајити, јер су и то живи створови, али који не умеју казати ни шта их боле нити шта им шкоди, они не умеју искати шта им треба и др. већ ми сами треба у свему за њих да се постарамо, А право реците, има, ди што год лешше и пријатније него подизати градинице, и у њима гајити разно цвеће. С тога и опет велим благо томе ко цвеће уме и може да. негује. Тај уме у разноврсном цвећу а у својој градини наћи многоструког | занимања и уживања. Сем тога, гајењем цвећа развија се укус за лепим, а неговањем разноврсног биља навикавамо се на рад који и тело окрепљава и дух оживљава, па зар нам цвеће не оплемењава, и врце и душу

ит.дД. — А зар би се опет могло наћи лепше и доличније место за гајење о

цвећа као и воћа, него што је то школа и најближа околина школе. Јер је школа за децу, која је похађају, која се у њој уче, права задружна кућа, у којој је учитељ старешина, а школска је градина општа, заједничка. градина. Па зар наша школа не треба да буде један пут и непосредна расадница бољег, паметнијег, разноврсенијег и свестранијег обрађивања земље.

Кад би хтели, а могли би -- јер није тешко, учитељи би у школским | градинама, а свештеници у црквеним портама подизали пајлешше и најбоље расаднике за унапређивање градинарства, а у исти мах и воћарства па и земљарства. ~

Нити имам обичај кога хвалити, нити кога кудити, али ћу рећи оно што сам видео. -

Познајем једнога врло вредног учитеља (можда их има још али јасамо тога једног познајем), који је почео служити, својом градином радом и редом у њој, за углед сељацима у оној околини где он живи. Са, задо-_ вољством помињем и то, да сам имао прилике видети и неколика свештеничка, дворишта, у којима је изведено воћарство и градинарство у хармоничан спој. Госе тих дворишта налазе у њима рајског уживања, а још је већа част за њих што та дворишта служе њиховим парохијанима за. образац и за препочетак. Сви свештеници требали би да се паште те да црквенепорте тако подигну и уреде како ће оне моћи послужити на корист њиховим парохијанима. Ади, у место тога ви ћете мноштво порти наћи у облику првих пустара, јер у порти немате нигде дрвета у чијем би се ладу о илину-дне могли одмарати и склонити од оне силне жеге каква је обично илинских дана. Али што није пре урађено почнимо ми остваривати. Млађи свештеници и учитељи треба да буду у народу пресађивачи свега, онога, што је добро, корисно, племенито и т.д. Они треба да науче наш свет и у школи и у цркви, а на самоме делу, како треба подизати воћњаке 2, нарочито градине. А кад тако отпочну и једни и други неговати онда ћемо тоћи с правом рећи, да су:

Такви учитељи и свештеници доиста прави васпитачи народа и учитељи његовог подмлатка, а то часно име постигли су само својим истрајним |