Учитељ

ЕЊИЖЕВНИ ПРЕГЛЕГ

~

сл сл

радом у градини негујући цвеће и воће. То су вам у исти мах и прави апостоли, који људе зближавају, у народ унапређују и њихову младеж васпитавају. Па да би ових и оваких људи што више било, писац књижице, чији натпис горе оставих, ето понова покренуо је то питање. А да би опет самоме остварењу тога питања што више и боље помогао он јеим ту књигу израдио. Он и сам вели да је рад овим својим књижевним послом да: уприпомогне да се при свакој основној школи подигне добро уређена школска башта“. За тим вели да ће се из овога списа: „учитељи и ученици као и остали пријатељи баште упознати са главним правилима, која се на оснивање и уређење школске баште односе.“ А мало даље „сем тога, из овог ће се дела упознати и са важнијим биљкама, којима треба, да је школска, башта засејана, или засађена.“ Све то писац вели у „Неколико речи унапред“.

Садржина, књиге, која броји 40 листа, подељена је у два дела.

У првоме делу, 5—958 стране, а на првоме месту говорп се „о Користи од школске баште,“ а у даљим одељцима има речи о оснивању и радовима у башти у разно доба године, ит. д. Говору о оснивању баште придодат је и аједан нацрт шкоаске баште,“ Тај ће нацрт моћи бити многоме од користи, јер ће у њему моћи нађи упуства о томе: како и и на који начин треба да уреди своју градину..

Међу прве радове при оснивању градине спада, без сумње, подизање ограде. Ограда може према месту и приликама да буде различита. Али нама се чини да се зидом никако и нигде неће оградити, као што то писац саветује, јер је то за нас врло прескупо. За ограду ће се употребити на првоме месту прошће, па онда тараба, или ће се најзад уз једну од ових подизати и жива ограда. Жива се оград подиже од разнога дрвећа и шибља. Писац неке врсте од ових наводи, али нигде не спомиње живу ограду (Буспша Рагђагши |.) шиб, који је врло добар за живу ограду, а њиме је као живом оградом прилично градина већ и ограђено по Србији.

«Оснивање школске баште“ и све остало у ПГ одељку врло је корисно да зна сваки, а нарочито они треба да знају који желе да подигну ма и и најмању градиницу.

Само бисмо волели да је писац био мало опшширији у говору о прекопавању, пресађивању дрвећа а нарочито о ђубрењу.

Не знам за шта ли је навео писац ону методу за исиитивање клицавости код семења, а у ТУ одељку стр. 27 и 28, која је, како ми се чини, непрактична, а нарочито кад се узме село на ум. Јер на 29 стр. помиње и други начин који је и практичнији, а предузима се ради тога да би се „очистило семе од неклицавих и штурих зрна“.

Оно што писац препоручује на 34 стр. да при пресађивању младим биљкама „жилице мало ноктом подкратимо“ биће да је омашка пера. А таквих се и још у овој књижици налази. Јер, без сумње, он мора знати да сиље баш тим жилицама а не малим њиховим крајевима црпе храну из земље и т. д.

545