Учитељ
ЕЊИЖЕВНИ ПРЕГЛЕД 761
братиме с учитељима и педагозима, покрећу нарочите часописе у тој цељи, и једни друге врбују за сараднике. Ту, у телесном васпитању, гледају они најприроднију додирну тачку између хигијене и педагогије, најшире поље где заједнички, руку под руку, лекар и учитељ, хигијеничар и педагог, могу корисно да пораде на општем добру, узајмно потпомажући се и допуњујући се.
Мој референат није такав. За што — кажем вам, и мени је самом чудно и неразумљиво.
3) Референат ми замера, што сам као нестручњак, тј. нехигијеничар, писао о телесном васпитању —- што сам се као „чист педагог“ прихватио посла укоји спада у област и дужност лекара, а нарочито стручних наставника игијене у Учитељској и Вишој Женској Школи, у Богословији и т. д.“ Вели: „Игијена истина има неких својих сталних начела», али је примена, тих начела веома тешка, и зато се изискује нарочита спрема и нарочита вештина. А „ту вештину и то знање мора човек себи прибавити изучавањем нарочите струке — медицине — па и у њој још нарочитог огранка: Игијене, и према томе је само специјално образован лекар поуздан игијеничар. О тога ву и најбољи радови игијенског садржаја, који су потекли из пера нестручних људи, на пр. чистих педагога или чистих техничара, обично просте репродукције туђих мисли и искустава, а готово никад производи сопственог посматрања и искуства — самостални студија. То вреди |гар у другим литературамај као правило, па испод тога правила није могао умаћи ни г. Аџић.» ј
Овде г. референат: прво, употребљава. један нетачан појам, а друго, брка два слична псјма.
Нетачан је појам „чист педагог», а тако исто и учист техничар“ Данас у опште нема ни једног научара „чистог“, јер су и науке јако разгранате и испреплетане једна с другом. Чистих педагога данас нема, нити их може бити. Прави педагог мора данас да се разуме без мало у свим наукама, а у психологији и хигијени по највишз. и
Слични пак појмови су, које г. референат брка: појам стручног радника, који самосталним студијама разрађује и унапређује неку науку, и појам радника друге струке, који се помаже научним резултатима једне науке, те да би постигао цељи своје науке. Он меша научара и стручњака
хигијеничара са васпитачем или техничарем, који се служе хигијеном као помоћним среством. |
Услед те збрке у појмовима излази збрка и у закључцима референтовим, те оно што говори о педагогу и техничару важи за стручњака хизијеничара а не за педагога и техничара. Јер, наравно да је „само специјално образован лскар поуздан игијеничар», где се тиче њене примене на специјалне, тако рећи изузетне случајеве. Али, где се тиче опште примене хигијенских закона, где се тиче примене хигијенских правила у начелу, на велики број сличних, општих случајева, као што је нпр. случај у васпитању — ту може правилно извести примену и нестручњак, који није хигијеничар у