Учитељ

762 КЊИЖЕВНИ ПРЕГЛЕД

строгом смислу, но који је само довољно: упућен у општим хигијенским начелима, и који уме логички да мисли. Без тога како би било могуће обичним људима користити се хигијеном 7 И на што би онда била предавања из хигијене у учитељским школама, и популарни списи за народ г На што би онда била и г. Батутова „Наука о чувању здравља — за народ“, који му је спис донео српску државну стипендију, де може у Берлину специјално изучавати хигијену 2

Не. Ко против оваке практике устаје, тај не зна шта ради.

То исто бива и у свим другим струкама. Лекар мора да. примењује хемиске законе, и ако није стручњак хемичар, то исто ради и пољопривредник; архитекта мора да примењује математичке законе, и ако није стручњак математичар; то исто ради и,геодет, а вајар и живописац морају да примењују законе анатомске и Физичке, и ако није ни лекар ни професор Физике. Исто тако и педагог мора да примењује у васпитању правила психолишка и хигијанска, и ако није стручњак, ни психолог, ни хигијеничар.

Ни мало није за осуду, већ је са свим природно, што педагози и техничари само компилирају, где се тиче примене хигијенских ничела. Њима, није ни нужно да изводе хигијенске „самосталне студије“. То је ствар стручњака. хигијеничара. Посао педагога и техничара је, да пречишћене и доказане резултате тих самосталних, стручних студија, хигијеничарских

приме готов», да их добро разумеју, и правилним мишљењем да. их правилно примене.

Тако сам и ја радио у мом „Телесном Васпитању<“: Ја сам само општа хигијенска правила примењивао на опште васпитне случајеве. Где се тицало специјалних, заплетених, изузетних случајева, ту сам свуда, упућивао на стручнога лекара. Таквих места. има, доста у мојој књизи.

Како сам пак та општа хигијенска правила разумео, и кахо сам их применио на опште васпитне случајеве — то је друго, засебно питање. О том ће бити ниже говора.

4) Референат ми пребацује, што сам наменио дело уне само учитељима него и родитељима “, јер, вели, уи код других народа било би погрешно изједначити учитеље с родитељима“, а код нашег је то још већа погрешка. За тим наставља: „Измирити и сложити избор материјала, обим предмета и начин излагања, који би био достојан спреми учитељских приправника, и наставника основних школа с оним, који би одговарао потреби и сватању наших родитеља — дакле већином простих и слабо школованих сељака —- то је по нашем мишљењу проста, немогућност. Или једно или друго: или стручно излагање ила популарисање, а свака смеса је погрешна“,

Изложено референтово мишљење погрешно је. Овде се јасно види, како се натезало са свију страна, да се у делу изнађе што више мана. Да би се оправдала поставка, да једно дело не може да. се удеси и за родитеље и за учитеље, реф. уздиже ђаке учит. школе и учитеље на ступањ старинских Философа, а родитеље спушта на ступањ „простих и слабо школованих сељака“. Међу тим ствар стоји у истини са свим друкчије. Они