Учитељ

ЕЊИЖЕВНИ ПРЕГЛЕД 763

родитељи, који по што год читају о васпитању своје деце, — то су наши чиновници, свештеници, и још по где који од образованијих трговаца и занатлија. И ето тим родитељима намењено је моје „Телесно Васпитање“. Што се сељака тиче, он на жалост још не чита сам оваквих књига, већ истине, које се у њима, излажу, мора још да му тако рећи намеће учитељ и свештеник, да му о њима говори, да му их објашњава, и да га саветује. Наши учитељи пак, и ђаци учитељске школе, нису старински Философи, чијем би начину мишљења годиле само књиге с „научним излагањем«“,

какве школске књиге захтева референат. Сем тога — а, ово је врло важно — за њин рад и у школи и у околини нужна су им дела с научном садржином, али која је баш просто и јасно исказана — као што је ну мојој књизи — а не сувопарно, „научњачки“. Учитељ мора непрестано

да говори просто и са својом школском децом и са својом околином, иначе га не би разумела ни деца ни околина. А каква би била способност утроштавања код учитеља, кад би му у учитељској школи пружали књиге само са „научним излагањем“, како би референат желео 2

Не! Мој референат мисли погрешно. Из поменутих разлога баш се захтева, да научна садржина учебника у учитељским школама буде написана просто ц разумљиво. Ја сам своје дело тако и удесио. И кад референат у томе налази ману, онда то значи или неразумевање свог посла или

отимично узимање за ману онога, што је баш добра страна у делу. Трећега нема.

Да се пак свака научна. садржина може исказати просто и разумљиво и да не мора бити „или стручно излагање или популарисање“ — о томе. не вреди ни трошити речи.

Напред реченим тумачи се и то, што је у књигу за родитеље ушло и оно, што је нужно за здравствену негу деце у школи, а у књигу за учитеље и оно што је нужно за здравствену негу деце код куће, на чему ми опет референат замера. Ја држим, да интелигентан родитељ: свештеник, чиновник, итд., треба да разуме и школске потребе. да се разбира за њих, и да школске захтеве помаже, и као општинар. и као личност од утецаја. А учитељи треба опет да разумеју, како се негује и одојче и дете пре поласка у школу — као што сам и у предговору рекао — „прво зато, да разумеју целокупно васпитање телесно, а друго и зато, да умеју својој неупућеној околини да дају савета“. Није дакле истина — као што реф. тврди — да учитељ неће уимати згодне прилике да, примењује оно знање из „Неге одојчета“, које се у тој књизи по где где онако опширно излаже“. Баш напротив, он ће имати веома много прилике да га примени, и као члан своје породице, и као вечити саветодавац у својој околини.

Интересантно је овде напоменути, да наш други признати хигијеничар, г. др. Милан Јовановић, свата ову ствар са свим противно од мог званичног реферанта. Он вели: „Големом помору наше младежи у вишим школама узрок лежи у нерационалној нези за домаћег и школског детињства. и писац, има пуно разлога што посвећује своје дело родитељима и учитељима. То