Учитељ

764 КЊИЖЕВНИ ПРЕГЛЕД

су два Фактора од једног утецаја на развиће потоњих грађана, који ваља да делају узајамно им по истим начелима» %)

5. Референат тврди, да ми је материјал у књизи и несразмеран по опширности и непотпун по избору.

Прво о несразмерности,

Та несразмерност у неколико за иста постоји — али то није рђава већ је и то баш добра страна моје књиге. Ја сам и у позиву на претплату рекао, да ће у делу бити „практичка страна више заступљена но теоретичка“, и рекао сам: «Она правила, против којих се у васпитању највише | и најчешће греши, обрађена су најопширније. Тако вам у ствари и израдно дело. И зашто онда да је зло, ако сам поједине делове, у којима се нај- . ваше греши у васпитању, обрадио опширније, кад је ово књига, за практичку употребу, за примену; — За пример те несразмерности реФ. наводи, како о очима и виду говори оцек од 20 страна, па додаје, да је тако, „јамачно не за то што се писац уверио да је то нужно, јер је међу Србима много кратковидих, него с тога, што је то видео од немачких писаца, код којих је то до иста потреба,. Г. реф, овде доиста изгледа, чудноват. Да ли је он заиста тога мишљења, да треба пустити да у Срба најпре буде 40—60%), кратковидих, као у Немаца, па тек онда да се оштирније пише о нези очију и кратковидости7; Ја сам држао — а држим и данас, и после г. Батутовог реферата — да је паметније писати о томе тре но што то зло и у нас отме маха, те га предупређивати. Зато сам у свом делу на негу вида и обратио довољно пажње, А да кратковидост већ и у нас отимље маха, то ће без сумње признати и сам г. рефереиат. А мора му битим то познато, да су сви меродавни научници у томе сагласни, да се ово зло зачиње баш у оном узрасту, који обухвате моје „'Телесно Вачпитање“. У осталом у одељку о светлости и виду и није говорено само о кратковидрсти, нити је овај одељак најопширнији. Поједини одељци овако су обрађени: о ваздуху 24 стране, о кретању и одмору 23, о светлости и виду 20, о топлоти 14, о слуху, укусу и мирису 14, и о храни 13 страна. Мени се чини, да је овде довољно сразмере према напред истакнутој цељи моје књиге.

Кад је мој реф. дозволио себи нагађање, зашто сам опширно обрадио одељак о светлости и виду, нек ми се не замери, што ћу се и ја упустити у једно нагађање, Оно је у том, што ја држим, да реф. није горњу примедбу учинио мојој књизи зато, што би то у њој била заиста погрешка, но више с тога, да би тиме у неку руку оправдао себе, што у његовој „Поуци о чув. здравља» нема о светлости и очима скоро ничега, и што тај врло важан одељак у данашње доба прелази и на Великој Школи. кратко, док одељак о бактеријама прелази несразмерно ошнирно. — Ето, то је моје нагађање на референтово нагађање.

То је било о несразмерности. Сад о непотпуности у избору.

+) » Отапбинас“ ХХХЕ 347.