Учитељ

КЊИЖЕВНИ ПРЕГЛЕД 765

Што „у целој књизи нема права објашњења о школским. о кужним заразним и прилепчивим болестима“, узрок је у овоме: прво, што је то веома опширна ствар, о којој се питу велика дела, и друго, што је то за васпитача сувише специјална ствар. У осталом ја сам у књизи ипак изнео најопштије знање о заразним болестима у школи и упутио сам паставника за остало на лекара, како и школски захон за сличне случајеве налаже. Да се пак упуштам у „право објасњење«“ болести, сматр:о сам себе за непозватог. Баш да сам о томе писао, држим да би ми са пре могло пребацити, но што нисам. Мој је задатак био, као што сами у

почетку овог одговора казао. да применим општа хигијенска правила, на опште случајеве.

Није истина да нисам говорио о воћу. О томе сам говорио и на 29 и на 33 страни, и то доста опширно. Што нисам говорио о накиту, то је зато, што ја нисам писао хигијену, која би говорила о владању одраслих, но сам говорио о телесној нези деце, која још не носе ни тепелука, ни претења, ни другог накита. Но о дечјем празничном оделу, које смеће слободно кретање, говорено је на стр. 119, јер то спада у основно васпитање. Исто тако о становима у опште, као: о зидању станова, о избору места за станове, и т. д., као што се говори у хигијенама, нисам говорио, јер ни то пије спадало у мој задатак; али о дечјој соби и стану, у колико се деце тиче, говорио сам на више места, нпр. на странама 39, 40 и 64, па 45, 5% и 67, а и оно на стр. 41, 42, 50, 51, и 65 спада овамо. Исто тако о чистоћи им умерености говорено је нпр. уз израну одојчета на стр. 98, а у одељцима о ваздуху и о прашини говорено је о чистоти такође врло опширно, а тако исто и у одељку о нези-коже. — Ако г, реФ. није хтео да се промучи, те да све пажљиво прочита, једно с другим доведе у свезу, и пристојно процени, томе нисам ја крив.

Пребацујући ми, што сам горе именоване делове обрадио „кратко“, или сам неке са свим „изоставио“, реф. ми замера, што сам губио време те говори да деца не треба ради вида да гасе свећу, да дуго не посматрају метеж на вашарима, да се ради слуха не играју крај пруге жезезничке, итд. — И овде референат нема права. Све су ово кратки примери ради веџбе у примени општих хигијенских начела у васпитању (као: да деца не гасе свећу, пример је за опште правило, да се треба чувати нагла, прелаза из мрака у светлост и обратно, итд.. Сви су ови примери од по пола или од једног реда, и исти су онаки као и реФерентови у његовој „»Поуци о чув. здр“.: да сељак треба да се чува прашине при вејању жита, и трљењу конопља (стр. 84). да треба скувати пекмеза и маџуна за децу зими (стр. 128), итд. Исто је тако погрешно г., реФ. пребацујући ми, што сам давао упуства како се ложи пећ, (а изоставио је: каменим угљем), и како се добива. сива. доја за бојење учионице, итд. Прво и прво о ложењу Пећи, учињена, је у књизи напомења у примедби, испод главног текста, а, напомена о грађењу сиве боје изнеси сао 1', ред. Друго, моја је књига скроз практична, а оваке практичне напомене у таквим књигама добро су