Учитељ

ПАМЋЕЊЕ 709

потстицати дете да тражи унутрашњу свезу међу утисцима које је добило или из књига или из живота у друштву. Привикнувши се томе, оно ће по том, без великога, труда и напрезања, размишљати о свези међу појавама; тражећи да нађе која је међу њима главна, а која споредна. При овакој сталној и непрекидној умној радњи, памћење га неће претоваривати непотребним материјалом, већ ће му давати само драгоцене и међусобно свезане низове успомена, те ће се и дете удубљивати мишљу оно, што прима да памћењу на чување преда. Да би се пак у њему могао подржати такав метод памћења, учитељ не треба, у случају кад дете заборави шта му ваља даље причати, да му казује потребну реч, — боље је навести га на саму мисао, коју му је тешко изложити.

Ако би пак ученику било увек тешко лако изложити чак и добро му познати материјал, а међу тим би на потпуно задовољство одговарао на поједина питања, то би био знак, да је у њему слабо развијена асоцијација престава по блискости. У том га случају ваља научити, да обраћа пажњу не толико на саме чињенице, колико на њихову међусобну свезу, ако хоће да запамти што учи, па ће се чињенице саме собом урезати у памет, и ученик ће их умети лепо и у вези изложити.

Кад нису довољно развијене асоцијације по једнородности, човеку недостају поређења, нити може, на при нота ои подвести у једну групу разнородне појаве. Да би то избегао, нека учитељ, пошто је с децом претресао какву причу, нагони ученике да се сете из раније им познатога материјала чега било сличнога са оним што се прочитало. Такво ће вежбање развити навику на основу једнородности црта свезивати међу собом утиске и груписати сваки нови задобитак из области знања са раније већ задобивеним. Тако ће се потпомоћи да се запамте и објасне, па и генералишу нове, па и различне друге чињенице. _

Састав памћења. Има душевно-болних, који своје знанце познају само по гласу, а не по лицу, појимају што им се говори, али престају појимати што је написано; такви душевно-болни заборављају све што је стечено чулом-вида, а сећају се свега осталога. Други опет заборављају само оно, што су дознали чулом слуха. Тако је једно дете, пошто је ударено у главу, задржало у памети све, осим онога што је знало из музике. Налазе се и таква лица, која заборављају потребне им покрете чак и за најобичније послове, на пр. сипање кафе. С друге стране знаменити Мозарт и неки други музичари, чувши једном или два, пута пијесу, запамте је целу и могу је, на памет, поновити; други опет могу поновити целу беседу, коју су чули на са