Учитељ

Постараћу се да што је могуће збијеније а опет исцрпно испричам све, што сам могла запазити.

Париске су школе смештене у нарочитим здањима, у којима често пута има по две или три школе. Школске су зграде без икаквих архитектурних украса п јако се по томе разликују од суседних им здања. Париски домови у којима се станује шарене се сврха до дна Фирмама и објавама; на школским је зградама (као и на свима другим јавним зградама) законом забрањено лепити објаве, те с тога у оном општем шаренилу јако падају у очи због своје простоте. Оне чине утисак као нешто старомодно, пуританско. Па и у унутрашњост школских зграда нема никаквих архитекурних украса и раскоши; разреди, сале, ходници, басамаци — све је то просто и јевтино начињено: само нека је светлости, доста светлости, простора п удобности, па друго шта и није потребно. Нигде се не могу видети подови од мозаика и паркета, умпваонице од мермера, и т. д. Једина раскош којој ваља завидети у париским основним школама те је унутрашње двориште, по коме се ученици обично играју за време одмора. Дворишта су»им ова лепо и чврсто насута и васађена широко лисним платанима, а од шума са улица ограђени су са свих страна дува“ рима школскога здања. Намештај у разредима је тако исто прост, без никаквих украсе и раскоши; подови су свуда чисти и добро опрани; нема, нарочитих соба, где деца да се свлаче, њихове капе и горње одело висе у разреду, због чега изгледа мало неуредан. Шта више нема у изобиљу ни помоћних срестава наставних. Разуме се да све то ни уколико не смета деци у париским основним школама да се тако одлично уче, да, својим знањем задивљују све посетиоце, школско одело детиње потпуно је у сатлесности са свим овим: нити је пуно украса и раскоши, нити је беспрекорно чисто. У париским основним школама сва деца, п девојчице

и дечаци, почевши од малишана из материнских школа, носе црну кецељу

од лустра са рукавима; ова се кецеља носи поврх каквог му драго одела, скрива га потпуно и подесна је за све незгоде у школи: мастило | прашину, зној, блато. . . и због тога су у многих ученица те кецеље прљаве, умрљане 'и подеране. пе |

Парпеке се школе одликују великим бројем ђака: 600 — 700 ученика то је обичан број. Три оделења основне школе често се деле у 9, 11, 12, 18 паралелних разреда. Па ипак човека поражава тишина, која влада у париским основним школама. Париски ми ученици изгледају најтиши, најмирнији, најпослушнији и најумнији. Гледајући их, човек чисто да не верује, да су то Французи, 0 чијој бујној, живахној и бурној експансивности имамо тако претерано и нетачно мишлење.

Париска вас деца неће задовољити здравим изгледом, округлином и црвенилом својих образа; већином су врло бледа, мршава, са врло танким ногама и рукама, уских прсију и нервозна израза у лицу.

Шо се тиче наставничкога особља, могу рећи да париске учите-

љице, судећи по оделу пи спољашности, по начину како се држе и пона54ж