Учитељ

810 ПЕДАГОШКИ ОДЛОМЦИ

Залитајмо старо доба: „Добро је васпитање оно, које даје телу и души сву савршеност за. коју су подобни“ (Платон). „Вештина којом се дете уздиже на висину човека“ (Цицерон).

апитајмо Философе и педагоге немачке:

Улазећи у ново доба,

· _ „Савршеност човекове. рпроде зависи од васпитања. — Васпитање

треба сразмерно и правилно да развија све наклоности људске природе, и да води цео род људеки његовој судбини“ (Кант).

„Васпитање треба да може образовати ученике за стварни живот.“ (Фихте).

„Васпитање треба да изнесе на свет идеал пндивидуе“ (ћ. Ш. Рихтер).

„Васпитање је хармониско и једнако развијање људских подобностп. То је метода, основана на природи духа, да развије све подобности ду- | шине, да буди и храни сва начела животна, избегавајући свако ДОДА гајење, а водећи рачуна 0 ИМ која чине снагу и вредност људи“ (Штајн).

Философи енглески: | ;

„Метода, која би, у разним приликама људским, била најлакша, нај- _ краћа и најбоља, да створи људе врене, корисне друштву п веште сваког за своју професију“ (Лок'). |

„Њему је циљ, да начини, колико је више могућно, од индивидуе | оруђе среће, најпре за њу саму, за тим за њој сличне“ (Џемс Мил). —

„Васпитање обухвата све што ми радимо за нас саме и све што други чине за нас, у намери да се приближимо савршенству наше природе. — Васпитање је усавршавање које свака генерација даје оној која, ва њом долази, да би је учинила подобном, да ИАЕА резултате учињених напредака, и, ако се може, да их понесе даље“ (Стуарт Мил). а

„Диљ васпитања је да нас лрипреми за живљење потпуним животом = (Херберт Спенсер).

ФилосоФи ХУПЛ. века и Француске револудије :

| „Васпитање је вештина стварати људе. Његов је циљ највећа јавна корист, то јест највеће задовољство и највећа срећа за највећи број гра1 (Хелвецијус).

„Оно је вештина, више или мање усавршена, доводити људе до потпуне вредности, колико за њих, толико и за сличне њима, — Ј Рано "речју; живети срећно и живети корисно“ (Таљеран).

„Развијати у свакој генерацији подобности Физичке, умне п моралне, и тиме придодати овоме општем и поступном усавршавању људског рола крајњи циљ, коме треба да буде управљена свака друштвена установа“ И |

Ћ) Лок није дао нарочиту дефиницију у својој расправи Мисли о васпитању; ова коју овде наводимо извађена је из посветног писма Едуарду Кларку. |