Учитељ

912 Е | ПЕДАГОШКИ ОДЛОМЦИ.

Предмет је педагогије, тачно узимљући човека дете, да га начини онаквог, какав треба да буде, помоћу онога што јесте.

Његови закони нису ништа друго, него примена — у гајењу детиње природе — закона, психолошких и моралних, то јест закона људске природе.

О мастави. — Њема васпитна и морална вредност.

Настава је толики саставни део васпитања, да се с њим по некад меша. Она је само оруђе, оруђе неизоставно, јер му је предмет специјално гајење разума, достављањем знања које „васпштан“ човек треба да пма. Она је општем делу васпитања оно, што је разум општој економији људскога духа. Док психологија увеличава пли изопачава улогу и важност разума, педагогија увеличава или изолачава важност наставе.

Један енглески Философ, Џеме Мил, „имађаше такво поверење у утицај разума на човеков дух, свуда где се може на њ обратити, да је мислио, да би све било спасено, кад би свет знао читати!“ — Ево заиста најпростије и најизразитије Формуле општег мишљења, свуда раширеног нарочито од једног столећа, како је настава довољна да обезбеди напредак

6

_п срећу свету. То је погрешка, пошто је то преувеличавање, поникло из | тежња философије ХУШГ., а већ и ХУП. века, заједничких тежња двеју. | школа са свим супротних, школе Декартове, школе Локове и Коидијакове. 55 Картезијанизам видео је у човеку само биће које мпели, сенсуализам само. 4 машину која мисли; и један ш други стављају ва последње место радне подобности. 8

Из тога је изашло, да је педагогија мислила да се може све оче- 1 кивати од гајења разума; ослободити разум од окова незнања, јер „незна- | лица зависи од свега што га окружује“, научити људе „да се покоравају | само своме разуму“, то је могућно, а могућно само наставом. о

„Настава, која је општа и која се усавршава без престанка, Једини · је лек главним узроцима зала љуског рода.“ У

„Наставом ће духови добити више правилности, срца ће се одазвати вдравијим укусима: човечанство, тако дуго затуцавано под теретом ланаца незнања, на ново ће се тако рећи родити, и Философпја ће ширити без препреке своја неисцрина благаз,“

|

са

„Јавна настава даће народу опстанак моралан и интелектуалан. Као _ тод људско тело, тако ће и тело друштвено имати орган својих мисли, својих схватања, који ће производити свуда животворне огранке, и орган својих покрета, својих радња, који ће носити свуда живот ин срећу“,“

| Јоћа идтћ Меп, Мев Метојтез р. 101.

> Сопаотсећ, Карротћ 4 1' Азветђјее пабћопаје. 3 Ратћепах, Варрогћ а Ја Сопмепбоп. Котте, Еаррогб ћ Ја Сопуепноп.