Учитељ

830 У чи гЕљЉ

свога васпитника за друштвени живот, па зато мора знати и друштвене. науке. Учитељ треба да има племенито своје „срце“, те да би тако могао оплеменити и „срца“ својих васпитаника; он треба да је скроз прожет религиозним осећањима, како би иста и код деце могао развијати. Ако учитељ хоће од свога васпитаника, да направи каква вештака и уметника, онда. треба у томе да му је пример. Само онај човек, који има све оно, што је довде поменуто, може бити учитељ у правом смислу, иначе он може бити добар у ма којој другој струци, али за учитеља није. |

Учитељ није у школи само зато, да своје васпитнике „кљука“. разним. знањима и да их наставља и упућује у вештинама, дакле да их само 06разује; не, њему је дужност и да их васпитава; а то може чинити само онај, који је и сам васпитан. „Учитељ треба да је оно, што жели да његови васпитаници тек буду“. Он треба да ради им да се понаша онако, како захтева од својих васпитаника да раде и да се понашају. Учитељев пример је најмоћније срество за васпитавање омладине.

Предавање учитељево треба да је јасно и живо; а то ће бити:

а. Ако учитељ добро познаје предмет, о ком предаје. „Не учи о. опоме, што и сам не знаш, или не умеш; тачно се спремај за оно, чему

,

децу ваља да учипц“

6. Ако зна добро свој матерњи језик или у опште језик којим предаје;

в. Ако зна дидактична и методична правила о настави;

г. Ако је вешт да их примени;

д. Ако познаје ступањ телеснога и духовнога развитка својих васпитаника, како би могао изабрати грађу, облик и метод наставни;

ђ. Ако у говору нема: архаизама, барбаризама, провинцијализама, | неологизама и у опште деци неравумљивих израза;

е. Ако наглашује главне ствари и догађаје;

"ж. Ако у предавању не влада монотоност;

з. Ако говори гласно, да га сви ђаци чују и.

и. Ако је добар приповедач.

Од свега овога у главном зависи јасност и живост у предавању.

Учитељ не сме имати махна; а ако их има, онда, треба да их крије. од деце, и да се труди да их искорењује. Напротив, врлине треба да има, и што год их више има, тим је бољи. — Врлине, које сваки учитељ треба да. има, јесу: 3

а. Учитељ мора бити шравичан, било то у оцењивању ученичкога знања и владања, било у похвалама и покудама, или наградама и казнама. | Сва деца треба да су учитељу једнака; он не сме исто знање и исто владање једнога ученика ценити више, а другога мање; за исто дело једнога хвалити или кудити, награђивати или кажњавати, а другога не. Ну, ово не. значи да учитељ не треба у свакој прилици да има на уму индивидуалности појединих ученика.

6. Учитељ треба да је стрпељив; он се не сме љутити, дурити, Викати и псовати своје ученике у свакој прилици за сваку погрешку; то бар