Учитељ

ИЊИЖЕВНИ ПРЕГЛЕД.

1

„Атлас српских земаља и осталих држава на балканском полуострву“,

за ученике ТУ разр. осн. школа израдио Аврам Стаматовић, учитељ. Из-.

дала књижара браће А. Павловића, у Нишу. Штампарија Ђорђа Мунца 1893. год. Цена 30 п. дин. Формат 49 страна 16.

При сваком предавању земљописа наставник износи пред ученике масу непознатих имена. И није само то отежица што су та имена нова, него и што су многобројна. А поред имена, која означавају границе, места, реке, брда и равнице употребљују се још и друга, да означе или карак-

теристику њихову, или да протумаче догађај који је са њима у вези. На по-

слетку уза сва та имена употребљавају се и бројеви, који се у земљопису морају помињати и памтити.

Да олакшају памћење свега побројанога, наставници су давно прихватили уџбенике из земљописа. Али како је ово апстрактан и тежак предмет и како се интерес за њега буди само живим говором, упутима на мапи и показивањем или слика вароши, или ношње или историјских догађаја, то ву сви педагози мишљења, да уџбеник из земљописа мора бити кратак. Ово мишљење најбоље је и у нас и у образованијих народа потврдила употреба, (практика) уџбеника. На свима местима краћи атласи сузбијају опширније земљописе и изгоне их из употребе.

Но и та краткоћа не сме отићи у крајност, која не може послужити ни онако, ни онолико памћењу земљописне наставе, колико се од ње тражи. При такој краткоћи неки писци изоставе многа, имена и бројеве, или карактерне знаке појединих места, те се така краткоћа не може сматрати више за олакшавање, него за изостављање. То не буде више краткоћа него непотпуност, Зато је и врло тешко написати уџбеник из овога предмета. Зато се с правом може рећи да у нас нема ни једнога сасвим доброга уџбеника из земљописа.

Девета учитељска скупштина расправљајући питање о учењу земљописа у основној школи донела је о уџбеницима из овога предмета ове одлуке :