Учитељ

со

КЊИЖЕВНИ ПРЕГЛЕД 84

„Вода се кроз кожу унесе у крв“ (стр. 68 У примедби) — не знам је ли „погрешно“ или је „застарело“, али ја сам то узео из „Хигијене“ др-а М. Јовановића, П издање од 1890 г., стр. 98.

„Уши изгубе природан облик вучењем“ (стр, 99) — не знам је ли „застарело“, али верујем да је истина, само кад се често чини. Узето је из „Хигијене«“ др-а Л, Стевановића, стр. 171.

„Одојчету треба завијати и покривати уши“ (стр. 96) — није ни „погрешно“ ни „застарело“. само кад се савесно цитира. То место у књизи _ гласи овако: „Од јаког пуцња може у одојчета пре да прсне бубна опна, но у одрасла. Зато не треба носити дете близу топова и прангија кад пуцају, а исто тако треба га чувати и од грмљавине... Кад одојче није могуће сачувати од јаних звукова, треба му уши завијати и покривати“. Како је реф. узео цитат, могло би се мислити, да се у књизи препоручује завијање и излишно утопљавање одојчетових ушију; а у ствари се мати саветује, кад се деси с дететом близу прангија, из којих се пуца, да сакрије детињу главу и уши у шал или што било, те да умањи силу звучног потреса у дечјим нежним ушима. А то заиста није ни погрешно ни застарело. Узето је из „Хиг“. др. М. Јован., стр. 212.

„Који су најбољи зуби“ (стр. 101) — узето је из „Хиг“. др. Л. Стев. стр. 163, и не верујем да је погрешно. „Кора од перунике као срество за ницање зуба» (стр. 109). — У

књизи стоји корење, а не кора. И то је узето из „Хигијене» др. М. Јован. стр. 214. У апотекама се и дан дањи продаје за ову цељ тако звани „корен од љубичице“, који у ствари није од љубичице, већ од перунике, гафх 1геов ПогепШпас, а зове се „од љубичице“ зато, што мирише на љубичицу. Ово је једно сасвим невино срество. које је боље дати детету, но пустити да глође дршке од ножева и коре од леба.

Овде морам да застанем, те да упозирим на једну чудновату опаску. Пада у очи, да су све ове довде побројане „погрешке“ узете из дела наших уважених хигијеничара. и дугогодишњих стручних наставника хигијене у београдској Учитељској Школи, Богословији, итд., а колега референтових. Њихове радове још нигде није критички побио рео.,г. др. Батут, ни доказао да су застарели. Оваких места има још доста у „погрешкама“, које је нашао рефер. у мојој књизи. — А сад да продужим излагање „замашних" и „стварних“ погрешака.

„Чорбу не треба давати болесницима“ (стр. 95) — узето је из уХиге од Ерисмана, стр. 241, где се између осталог вели: „Говеђа је чорба услед погрешног схватања шта је њезина улога, често већ била судбоносна за болеснике. којима је давана на место јестива.“ А Еризманова је „Хиг“. најопширнија, а по свој ирилици и најнаучнија „Хиг“ на нашем језику. Еризман је и иначе признат и уважен научар. — Ја сам јошу књизи додао: „Ано се оће да ц чорба буде ранљива, треба у њу разбити неко јајце“. И Брике вели у књизи „Како ћеш сачувати живот и здравље своје деце %“, |превод од др. Ст. Нешића и др. Ст. Вукчевићај, |. стр. 74