Учитељ

ЕЊИЖЕВНИ ПРЕГЛЕД 851!

правац: увис (горе), упоље (у смислу: уван“, а не у смислу: „у поље и шуму“), наниже (стрмоглавце, долеј, слева, итд. Но то сажимање појмова није дб сад још потпуно изведено и у речима. Ја сам покушао да то учиним. И ето зато сам отимице писао означене речи сатављено, Све те речи имам записане у нарочитој забелешци; њих је на 40.

Овом замерком, а на онакав начин, референат је се јако огрешио да не рекнем обрукао. Процес сажимања, нарочито адвербијалних речи, у нашем је језику данас толико отео маха, да наши први филолози пишу исте речи час као одвојене. час као састављене. Ево износим само неколико еклатантних ирпмера, и то баш таквих, који су слични с мојим састављеним речима. Све ове речи пишу ти писци већином као одвојене. али их на местима пишу и као састављене. Оне су: прекосутра (Даничић, Синтакса, 983); ујутру (Вук, Рјечник, у предговору, а и на стр. 12); довече (Вук Рјечн.); поноћи, (Бошковић, Скупљ. Списи, П, 61); зарана (Вук, Бјечн.); одскора, доскора. (Даничић, Коријени, 238); наскоро (академиски Вјестк, 1, 950); изнајприје (Вјеса., 1, 105); уочи (Дан. Приповијетке, 122); сприједа (Бјесп. 1. 30 и 31); озад (Дан. Ист, Облика 270); споља (Дан. Кор. 287); накрај (Дан, Основе. 66); крозањ (Вук. Рјечн.); којекуда (Вук. Рјечн.); изненада (Дан. Кор., 318); изнова (Будмани, П, 210); изближе |(Влјесп. 1. 4); итд., итд. Будмани пише чак и јели (место: је лиј, а то се надази и У Вукову Рјечнику на стр. 28, 31, и др.

Поред ових држим да није нужно наводити и друге наше писце, који су, хтели не хтели, морали да следују јаком природном процесу данашњег доба у нашем језику — сажимању речи заједно с појмовима па с тога писали исте речи час одвојено а час састављено. У осталом, и сам референат, и то баш у истом реферату, којим ми замера што сам

многе речи писао састављено, које Филолози пишу растављено, чинио је.

то исто. Тако нпр. он пише: гдегде, зашто (а и: за тој, уједно, доиста, итд. Разлика је између њега и мене та, што је он то чинио неотице и ·бесвесно, а ја свесне и отимице.

Што се тиче састављања и растављања неких, а нарочито адвербих јалних "речи, држим, да ће бити најпаметније, да причекамо Академијин рад, која је на себе узела да ту ствар пречисти, и после да се сви по њему управљамо, па било нам по вољи или не. Дотле пак, мислим, да би требало у критици да се уздржавамо, и ничије оступање у том погледу,

које нам се не допада, да не називамо ни обућарским, ни ковачким, ни

кочијашким, ако нисмо ради да нам се с тога рече, да смо лађари у балским рукавицама.

Признајем, да ми је погрешка у томе, што сам ову особеност упо-

требио баш у књизи, која је намењена и незрелим ђацима.“%)

#) Ову сам особеност овде први пут употребио у својим штампаним стварима. То

је с тога, ште је ово први мој штампани рад, чију сам коректуру сам држао, иначе МИ.

коректори обично дотичне речи растављају. Из истог узрока и овај одговор пишем 055. те

-особености, 5