Учитељ

о училимА 1 8 листовима и књигама о унапређењу осн. школе. Велику удогу у томе играла је тада и Милићевићева, „школа“ и добар број његових педагошких дела.

Но ипак за коренити преображај осн. наставе у првом реду ни за увођење разумне и очигледне наставе у другом — има главну заслугу устројство наше прве учит. школе и њен унутрашњи поредак. Ученици који су спремани за учитеље слушали су предавања, из уста наших првих педагога, искључиво за тај посао спреманих у најбољим страним заводима. Њихово теориско знање и практично школско искуство, као п сам рад и начин живота, који су ови били унели у живот школе и ђака. пружали су ученицима богату стварну спрему за посао у школи. Сва предавања која су наставници држали ученицима, предавана су најочигледније, што није рађено тада ни у једном заводу школском у нас. А свему томе био је десна рука богати кабинет школски, У њему сем обилати срестава за природне науке, био је и одељак најновијих учила, којима се у то време служила сва образована Европа.

Овај кабинет и очигледна настава у самоме заводу створили ву У ученика сталну тежњу за разумном и очигледном наставом И чим су први учитељи у 1878 г. изашли из учитељске школе у парод, и основна је школа забележила, у своју историју почетак напредовања а очигледна настава у нас свој рођај.

Истина, коло нових учитеља било је мало, али њихова воља, рад п утицај осетио се и код свих њихових нешколованијих другова. Учитељеки зборови, које су нови учитељи образовали били су извесна школа, и за шире кругове њихових другова.

Што ве тиче учила, она су у најскромнијем броју унета у школе: трудима нових учитеља, утицајем професора уч. школе и увиђавиошћу саме државе. Број учила, која су нарочито купљена за школу и била њена својина врло је мали и до 1882 године није нарастао по готову ни мало. Њихово је порекло из Немачке а тамо је и наручивано.

Нарочито је била поклоњена у томе погледу пажња рачунској настави и придато јој сразмерно највише учила. Она је добила:

1) руску рачунаљку ; -

2) плочице за разљомне и десетне делове, ч дошније 8) збирку метарскиг мера;

4) дрвца.

Раније су биле и неке рачунице за млађе разреде, на којима. је било насликано много разних ствари, које су представљале било бројем својих делова или бројем целих разне бројне количине и биле су интересантна књижица за децу, у коју су она вазда буљила. Чини ми се, да је пренета. из Војводине.

Руска рачунаљка која је унета у осн. школу иста је, као и данас. Она је била двојака: велика са крупним црним куглама и гвозденим рамом, испод кога је била Фијока за штап показач; и мала рачунаљка

УЧИТЕЉ 2