Учитељ

34. О УЧИЛИМА

за сто са ситнијим куглинама у две боје и-е дрвеним рамом Доцније је ова мала усавршена у толико: што је увећана, усађена на ногаре, те стајала на поду п шипке су јој се могле извлачити. Она велика гвоздена имала је ту бољу страну, што је била крупнија и шипке јој се могле извлачити за показивање разних количина. Мања двобојна имала, је своју важну особину, што је имала куглице у две боје за изучавање разних бројних односа. Пореклом је из прека.

Плоче за разломке и десетне делове биле су четвртасте од 50 с. мет. отприлике у дужину и толико у ширину, подељене на сто делова наизменце обојених бело и црно или црвено. Ове су биле за учење стотина и склапања из ових — иљада: а то се учило у млађим разредима, а у старијима су биле и призме, или плоче. Било их је нодељених у 10 дугачких делова за показивање односа десетица према стотинама а и раздробљених у четвртине, половине, до десетина за показивање разних разломака. Биле су и неке табле, на којима су слагане ове полуге и то да поклапају таблу а тиме су се учили разни однсси према“ табли и међу собом. А на таблама бу учени и (] палци и стопе. И ако су вршиле бар за онда доста корисну дужност рачунских учила — била | им је мана, што нису била средства, којима се и у животу и у практици. служи, те би деца изашавши из школе морала наилазити на стварне рачунске предмете, у којима би се тешко умела наћи.

___Најважнија рачунска учила била су па и данас остала: стварне метарске мере — скупљене у једном сандучету, неопходне за учење метарских мера, које су код нас у живот уведене у почетку 8-ог деценијума. О њима ће бити речи доцније. - ;

Дрвца су била подуже облице прерубљене | са, страна и нанизане на канап, или на шипке а вешана о рачунаљку, кад јој се извуку шипке. Ова су дрвца или калеми били су згодни за учење разломака, упоређујући облице и њихове делове у разним дужинама. Те је на једној шипци било цело, на другој половине, па трећине до десетина. Ово је, како смо чули, | Ст, Д. Поповић у овн. школе унео а у мало је школа било.

Српвки језик обогатио се, сем штице, која је била удешена ло Вуковом правопису, још и овим очигледним срествима;.

1) преледаоницама за: краснотис ; 2) на ' 2) ручним дечјим ПОСНА У

У врх зидова при тавану у учионицама, висиле су некакве црне и беле таблице од круте артије и на њима калиграФски израђена мала пи велика. писана бела или црна слова, речи и изреке, за прегледање деци, кад. би писала по прописима или ишартаној хартији. Ове прегледаонице биле су нужне, јер на прописима, који ву, набављани из Мађарске. није било угледно иснисаног реда за преглед! као сада. Но прегледаонице нису биле подесне. из разлога : што су њихова, слова. била увећана у и без Ли-