Учитељ

СЉУБЉИВАЊЕ ПРЕДСТАВА 101

ал можда би се многи насмијао, да чује, гђе на истоку говори мати ђетету своме: «драги мој воло» ; «мило магаре моје». Не само, да нове представе понављају старе представе, него старе представе пмаду ту моћ, да усвајају садржину нове представе према својој садржини, т. |. биљези, који су у новој представи заједнички (једнаки) са бпљезима у страним пред'ставама, спајају се и постају јачи; а биљезп, који су у новој тредстави различни од биљега старих представа, потамне и ашчезну. То је опет посве природно. Биљези и нове пред"ставе, слични биљезима у старим представама, јачају својим понављањем модификацију живчана сустава, па с тога способнији орган боље осјећа нову и старе представе. Ово усвајање "садржине 'нових представа према садржини старих представа | зове се сљубљивање представа или аперцепција. Нова представа, на усваја се ова, али чито се усвоји, то је много живље и јасније, него 'што би то било, да је та представа посве непозната, тј. да она није нашла у нама старе себи сличне представе. Дијете кад гледа први пут лабуда, види на њему све оне биљеге, што су му већ познати у гуске. док му различни биљези у лабуда ишчезавају, па за то и мисли, да је лабуд велика гуска. Посве нова представа, која не налази у нама себи сличних представа, тешко нам иде у главу, тешко остаје у њој или нам је „дапаче одврална. Треба. доста времена, док утисци од којих она постаје, прилагоде према тому живчани сустав; а кад је "то готово, ми се спријатељисмо с оним, од чеса прије одвраЋасмо главу. Ми се н. пр. родисмо у прекрасном горовитом крају. Ту проживисмо 40 година. Ту нам је познато. свако брдо, свако врело, сваки грм — све нам је мило и драго. Одавде нас премјестили у непознат крај, који је нашему завичају посве противан. Ух ! како нам је овђе све ружно и одвратно. Па ако нас је кривично овамо бацило, а још за казну, онда нам је овђе поготово све црно и ружно — можда иста и дјеца ' Тако смо озлојеђени, те не можемо онако да вршимо своју дужност, као прије. А старосједиоци овога мјеста сретни су и задовољни. Истичу нама и ове и оне љепоте, хвале и ово и оно, тјеше

нас, али све то нама ништа не помаже. Саме пусте ријечи не могу прилагодити нашега мозга према вањским приликама, него сами утисци тих вањских прилика. Ко хоће да узгоји добра