Учитељ

МАХНЕ У ВАСПИТАЊУ 189“

здраво. Тек после 6-те и 7-ме године, када су деца већ у школи, почињу се на њима опажати разне искривљености. Ако се почне и ногом онда се стопало окреће са својим врхом сувише у поље, притисак тела пада на унутрашњу ивицу стопаде, постаје дуз-табан а даља је последица — да се нога искриви као Х. На кичменом стубу спомиње дг. Даљи правилне кривине на врату, у леђима, слабинама иу карлици. Он енергично напада на теорију, по којој су болесне кривине кичменог стуба последице мишићне радње, и вели да се гимнастиком ни једна таква кривина не може иосправити. Највећи део. искривљености долази код женскиња од погрешног стајања и, седења на које се из детињства навикну. Најчешће су искривљености у карлици, јер женскиње имају наваку, да се при стајању не ослања, подједнако на обе ноге, него увек на једну и то на десну. То се од сваких 10 жена може доказати на | То долази отуда што се девојке у школи свагда при писању ослањају на леви бут. Што су искривљености код женскиња, много чешће тумачи ду. Даљи тиме: што се код девојака нарочито тражи «да седе с миром", докле мушкарци имају много више слободе, да се крећу, протежу, џавељају. За. тим је дат. Даљи нападао на «енглески начин писања» (косим писменима) а бранио готски (усправљени) начин писања. То је, вели за кривине кичменог стуба важније него Форма школске клупе. Никада не треба час писања да траје више од 5 сата и одмах. треба да настаје гимнастика, плућа. 7)

У «хигијени школе» у преводу М. Ђ. Милићевића читамо. пз извештаја хигијенске школе у Најенбургу ово: од А. ника у општинској школи (СоПесе шпимеграј) од којих је било. 350 муш. и 381 девојчица — нађено је, да је 169 мушкараца и 245 девојчица патило од тако зване «вољице» или «школске гуше», која се добива од неудесног седења, тако да је то више од ', целокуп. броја ђака. У једно време кад и гуша. опажа се навала крви у мозак од чега се ђаци тако често жале, да их боли глава. У тим приликама често им иде крв из носа, а губитак крви слаби децу. То је опасније због тога, што баш слаба и малокрвна деца страдају од те болести. Ви--

#) Извештај ду. Вл. Ђорђевића „Нар. здравље“ стр. 40.