Учитељ

ДОУШРА ко јоу Х 198

в) Спиритуозе. — Доказано је, да спиритуозна пића у мањој количини надражују, те душевне радње пду брже, у великој количини спиритуозна пића слабе телесне способности, па најзад ишчезне и сама свест.

г) Повреде мозга — Ако се мозак повреди; онда се јавља збрка у душевном животу; а повреде извесних можданих партија, повлаче за собом и нарочите збрке душевног живота»,

А) Развиће тела. — Душевне функције у деце, људи и стараца нису истоветне. У старости чине се са слабљењем тела пи душевне способности на пр. памћење. Дух је детињи живахан, у човека, је озбиљан, а у старца се затупљује У извесним ступњима развића, деца су раздражљива, нервозна, страстна, а то зависи од телесног стања.

То су, дакле, појаве, којима се очито доказује, да тело утиче на душу. На реду је сад, да се кажу, управо истакну, и оне појаве, које доказују утицај душе на тело.

Душевно се стање огледа на телу, као што је радост, жалост, страх и т. д. Све се ове појаве душевне одају у изразу лица, — поглавито у оку а и у покретима.

Претеран умни рад слаби тело. Умно слаби опадају и телесно. Кад је човек забринут, кад се у мислима напреже, тада набира чело т ј. виде му се на челу хоризонталне бразде. Љутом човеку јављају се вертикалне бразде на челу, уз друге још појаве, као што је стискивање песнице и т. д. То су пак појаве, које доказују утицај душе на тело.

Сад се и нехотице намеће питање: на који се начин врши наизменични утицај између душе ч тела —

Млоги су се Филозофи бавили истакнутим питањем: како се врши утицај тела на душу и душе на тело, — па опет ће још дуго остати ово питање проблема. Метафизика је, поводом овог питања, истакла разне теорије и од њих је најстарија : „Дуализам. По овој су теорији тело и душа два различна реална бића, која једно на друго утичу. Облик тог утицања исти је, који је и у материјалном, механичном, животу; душа дакле, добија од тела импулсе и обратно. Тело дакле узрокује душевне радње, а душа телесне покрете. То се зове физички утицај.

Али ова прастара теорија има својих и против разлога. Не да се лепо замислити, како би утицало на тело оно, што је душевно ; а на дух опет оно, што је телесно. Први је објаснио Картезије (Декарт) да то није тачно. Он истаче другу хипотезу а на име: дух је самим собом одређен и утиче сам на се; али, како је он нематеријалан, то не може да утиче на тело, — на

УЧИТЕЉ ; 13