Учитељ

ОБУЧАВАЊЕ СлЕНИХ ПО ГлУВО-ЛЕМПХ 199

тачканим словима, Браиља за слепе ; но на обема плочама слова су испулцена за то, да би те натписе могли прочитати и слепи.

Вдање је подигнуто на три спрата. На предњој је Фасади извезен натпис: „Александро-Маријинска школа за слепу децу“. Раскошне лествице воде кроз све спратове школске. При дну с обе стране лествица стоје два бронзана попрсја (бћсте). На постаменту (постољу) једног од тих попреја налази се прост натпис. Хај, 1/42—1822 г.“, а на постаменту другог: Брајиљ, 1809—1852 г,“. Ово су два најзнатнија човека који су много учинили у корист слепих у опште. При школи је домаћа. црква, у којој могу стати до 160 богомољаца. Око целе цркве, испод симса, налази се извезен натпис крупним црвено-словенским словима о лечењу слепорођених из ев. еванђеља.

У овај завод примају слепу децу која имају 10—12 година, Њих обучавају писмености учитељице претпостављајући да је у њих веће стрпљење п сажаљење према овој несрећној деци, него у учитеља. Обучавање слепих иде полако, потпуно — пипајући. Што обично дете научи у току неколико месеци, то слепом треба једна, две и више године.

Природа, лишивши слепог гледања, наградила га место тога прекрасним слухом и осећајем — пипањем. У школи се та чула развију у слепе деце до невероватног савршенства. Слепа деца уче се читати помоћу пипања, те се, у том погледу, за њих може рећи да им је гледање смештено у врхове прстију. С тога, пре него зато се приступи учењу писмености, развија се осетљивост вртова прстију у слепе деце. За читање књига обична природна осетљивост врхова прстију није довољна. Помоћу особитих вежбања ту осетљивост развијају до великог савршенства. ( тога обучавање слепе деце почиње с приправним разредом, где се целе године вежба само развијање осећаја питања. Интересантно је посматрати сам процес учења слепе деце.

Ја сам ушао у разред за време предавања. да повеликим столом седео је човек са двадесеторо слепе деце, од 10—12 година, на једној страни мушкарци а на другој девојчице. Учитељица је заузела место у крај стола. Мој улазак није ни мало узнемирио децу, јер они мене нису ни видели. Продужили су свој посао као да ништа није ни било.

Чудновате утиске производи школа слепе деце! Ви од једном осетите да сте упали у особити дечији свет. Она потмула шала и несташлук овде не постоји. Не чују се ни ватрени одговори. Место свега тога, ту влада мртва тишина. Слепа деца, с бледуњавим лицем, занимају се разним ручним радовима за које би ми рекли: „преливање из празног у празно“, а међу тим за њих ти радови имају огромног значаја.

Као и у Фребеловим дечијим баштама, удешена је цела система ручних радова за изоштравање осећаја на врховима прстију. Ти радови, по својо! сложености и тешкоћи, иду овим редом : 1) Низање стаклених куглица на конац. 2) Шивење по дасци која има рупице у правим редо-