Учитељ

ЕЊИЖЕВНИ ПРЕГЛЕД 821

ђују питања што се односе на практички живот. Писац истина наводи да је то само примена науке, да су дакле и питања о доброме и лепоме „заједничка за све поједине науке“. Али такво је објашњавање натегнуто, извештачено.. Много је природније поделити Философију на теоријску и практичку; прва излаже општа начела ума, друга — општа начела разума. На тај начин, Философијом је обухваћена целокупна радња „духа, или, другим речима, философија постаје синтеза духа. То је, у исто време, најтачнија одредба ове науке над наукама.

Можда ће ко приметити да нам Философиј, раздробљена н. теоријску и практичну, не даје слику целине. Али то није истина. И теоријској и практичкој радњи духа циљ је један исти: да се човек што већма усаврши, те да што угодније проживи. То је оно што уједно везује и ум и разум. То исто — усавршеност човека, благостање човештва — циљ је и Философији, као и појединим наукама и вештинама. Остварењу тог циља Философија припомаже тиме што нам даје сређено „оплите зледилите на свет и живот, гледиште које нас руководи како при истраживању чисте истине, тако и у свакидашњем животу. И то опште гледиште везује уједно и теоријску и практичну ФилосоФију. .

И тако философија, по нашем мишљењу, не расправља само „питања заједничка за све поједине науке“. То би била само Философија науке. Задатак је њен много пространији. Она треба да обухвати не само науке, већ и све оне вештине, које су производ разума и које су непосредно ес практичким животом везане. Она дакле треба да будем философија живота, а не само науке. И тек онда нам ФилосоФфија може бити од вајде — може нам помоћи, да себи створимо опште гледиште а свет и живот, које ће нас руководити на сваком кораку.

Овако појмљена, Философија доиста није наука, у обичном смислу те речи. Она је нешто што стоји како над наукама, тако и над вештинама. Она те синтеза духа, узетог у целини.

Писац тако не мисли о Философији. Пошто је изложио као она треба да расправи „питања заједничка за све поједине науке“, писац износи да има четири таква питања. На прво место долази питање о услову науке (духу), чиме се бави психологија; после тога питање о методу науке (логика); за тим питање о закључцима свију наука (метаФизика); и на послетку пштање о примени науке (етика и естетика).

Како пак ми мислимо о задатку и подели философије — изнели смо напред. А сад — да завршимо приказ књижице, коју можемо препоручити

читаоцима. Истина да је писац само у најкраћем прегледу, подесном у осталом за ученике у школи, изнео многе важне предмете, о којима би много више ваљало говорити, па да буду колико толико јасни. Али ми штак препоручујемо читаоцима овај кратак „увод у философију“. Баш та краткоћа излагања побудиће читаоца да и сам мало више размисли 0 питањима, која писац додпрује. А то самостално размишљање много